Ovi moment su bili ispunjenje fantazije. Iznova i iznova sam doživljavala deža vu, kao da se već desilo. Sigurna sam da je to zbog neobuzdane mašte. Maštanja upravo o tome, sta se nalazi iza horizonta i da li taj horizont u jednom momentu prestaje. Oduvek sam želela to da vidim, da se uverim i da osetim. Dovoljno je bilo dvadeset sati, da se moja dugogodišnja iluzija izgubi. Nakon isplovljavanja iz Barselone, kroz dvadeset sati nazirala se Civitavecchia. Brod se bližio Italiji. I dok sam aparatom pokušala da zabeležim svaki talas, poverovala sam da more ipak ima svoj kraj. Kao i da sve ima kraj. Osim svemira. I prave ljubavi.
Teodora Jović
