sreda, 04. decembar 2019. 13:25

Sneg u Ljuboviji - nekada (galerija)

Ovih dana je padao sneg u Ljuboviji. Za razliku od ranijih vremena nije se dugo zadržao u nižim predelima. Niti je doneo velikih uzbuđenja i radosti. A nekada je sneg umeo da zaveje Azbukovicu... Deo te atmosfere možete videti u galeriji.

Objavljeno u Društvo
ponedeljak, 02. decembar 2019. 18:33

,,A mene, vilu od gore, mene je gora rodila"

Sloveni su grupa naroda koja danas naseljava 35% teritorije Evrope i veliki deo Azije. Svojim dolaskom na Balkan sa sobom su doneli svoju veru i običaje. Pouzdano se zna da su slovenski narodi verovali u mnogo bogova, i kasnije, prilikom prihvatanja hrišćanstva, zadržali neka stara verovanja.

 

I Srbi su, kao i ostali slovenski narodi prihvatili hrišćanstvo. Ono sto je sigurno, to je da su zadržali mnogobrojne rituale, praznovanja i običaje iz stare mnogobožačke vere. Isti slucaj je i u Azbukovici. Ovde se nekada verovalo u vampire, vile, drekavce, andjele i mnoga druga mitska bica.

 

Azbukovčani su ljudi puni protivrečnosti i nepoverenja, ali su svuda poznati po gostoprimstvu i spremnosti da i nepoznatom gostu ustupe smeštaj, hranu i piće. I obavezno ćete od njih čuti neku priču vezanu za mitologiju starih Slovena. Te priče su ispričane tako da će vam od njih zastati dah i srce jače i brže zakucati. U tim pričama najčešče se govori o vilama.

 

Ljudi koji su nekada živeli, i koji danas zive u mom selu Grčić, na neki način su voleli vile i rado o njima govorili. "Po predanju, vile se rađaju iz rose, na nekom crvenom cveću kad istovremeno pada kiša i greje sunce, pa se na nebu pojavljuje duga..." Mada mi niko u mom selu nije potvrdio da je nekada video vilu, opisuju ih kao devojke duge crne ili zlatne kose, obučene u duge, prozračne haljine. Okupljaju se na mestima zabranjenim za ljude, najčešće na šumskim izvorima i nepristupančnim predelima. Na mestu gde vile igraju svoje "Vilinsko kolo", ne bi trebalo kročiti, a lako se prepoznaje po krugu u kom je trava ugažena i uvela. Vile nikada ne nanose zlo ljudima, čiste vode ili borave na "vilinskom igralistu".

  Često sam i ja, slušajući razgovore između odraslih, čuo neko priču o vilama. Prva koje se sećam je priča dede Dragoljuba. Pretpostavljam da je reč o vilama zagorkinjama koje žive u pećinama. Ovu priču nisam uspeo da proverim, jer je čovek o kom ona govori, već odavno mrtav. A priča je sledeća:

"Čuvajući stoku u blizini stena koje pripadaju kanjonu reke Trešnjice, taj čovek(neću navoditi njegovo ime), prišao je pećini koja se u steni nalazila. Pošto je bio veoma radoznao, želeo je da istraži šta se u pećini nalazi. Bilo je mračno,  ali je uspeo da vidi veliki broj hodnika. Želeo je da krene jednim od njih, ali je iznenada čuo ženske glasove. Uplašio se i pobegao napolje. Njegova radoznalost mu nije dozvolila da se uplaši, pa se drugi dan ponovo vratio u pećinu. Ponovo je čuo glasove i jedan mu je rekao: "Аko još jednom uđeš, živ nećeš izaći!" Ta pećina postojii danas, ali ljudi se nisu usudili da ponovo u nju ulaze. Kažu da su oko nje udabane staze, ali to mesto je nepristupačno, pa se tamo i ne odlazi."

Postoji i jedna šaljiva priča koja govori o događaju koji se odigrao ne tako davno. Grupa od nekoliko ljudi iz mog sela, vraćala se kasno kući. Stigavši do jednog potoka primetili su nekakvu vatrenu kuglu u delu sela koji nije naseljen. Vatra se pojačavala, pa smanjivala i izgledalo je kao da se kreće. Nisu se toliko uplašili, ali stariji među njima došli su do zaključka da to vile igraju kolo. Tek kroz nekoliko dana sazanla se prava istina o ovom događaju. Dva čoveka koja su kopala kanal kako bi vodu sa jednog izvora "doveli" do kuće, naišli su na leglo stršljenova u jednoj staroj vrbi. Odlučili su da zapale leglo, ne znajući kakvu će pometnju to izazvati. Ova priča se i dalje prepričava uz smeh i međusobne šale.

Sećam se i da su mi dok sam bio mali često govorili: " Ne vileni!" Tada nisam shvatao šta to znači, ali sada znam da to znači biti nemiran, veseo, stalno razigran. Baš takve su, po predanju, i vile, vesele i stalno u pokretu.

 

Sve ređe se u mom selu mogu čuti priče o vilama ili porđenje: " Lepa kao vila". Možda zbog toga što mnogi koji su ih pričali više nisu medju živima, ali i zbog toga što se ljudi u mom selu mnogo manje druže. . Nadam se da će sledeće generacije znati legende o vilama i da neće zaboraviti najlepše narodne priče i pesme.

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           -Momir Jevtić 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

 

Objavljeno u Društvo
četvrtak, 24. oktobar 2019. 10:24

Mitrovdanski vašar

Mitrovdanski vašar u Ljuboviji ponovo se vraća na staro mesto slave. Ljubovija je bila poznata po svojim vašarima. Ima ih nekoliko, a jedan od njih je i Mitrovdanski

vašar.

Do skora su se vašari održavali u centru grada gde je sve vrilo od vašarskog raspoloženja. Međutim, nekoliko poslednjih godina vašari su izmešteni iz centra i postali su sporedna stvar.

Ove godine se vašar vraća na ono mesto gde bi i trebao da bude. U centar.

Objavljeno u Društvo
petak, 25. mart 2016. 10:00

Nova Azbukovica

Poštovani Azbukovčani, današnjom objavom predstavićemo vam naš plan i program razvoja turizma u opštini Ljubovija. Turizam je, kao i sve drugo vezano za upravljanje lokalnom samoupravom, ozbiljna stvar. Nisu dovoljne samo dve-tri manifestacije godišnje i priča, imamo prirodu, Drinu, Bobiju. Nije dovoljno da se turizam zasniva na ličnom entuzijazmu. Razvoj turizma opštine ne može biti stvar pojedinca niti privatne inicijative. To mora biti dobro osmišnjen i isplaniran dugoročni projekat lokalne samouprave. To je ekonomska računica od koje svi imaju korist. I turisti i opština i ponuđači turističkih usluga.

Tri stvari su bitne:

1. Od turističke destinacije Ljubovije napraviti brend. Prepoznatljivo ime. 

2. Unaprediti postojeću i izgraditi novu infrastrukturu za potrebe turizma. 

3. Definisati turističku ponudu Ljubovije.

1. Stvaranje brenda podrazumeva konstantno promovisanje Ljubovije kao turističkog centra, najviše putem interneta i televizije. Celokupna turistička ponuda Azbukovice mora na najbolji mogući način biti predstavljena na jedinstvenom turističkom sajtu Ljubovije, pre svega kvalitetnim fotografijama i profesionalno urađenim video-promotivnim sadržajima. Ime Ljubovija treba da postane prepoznatljivo što većem broju stanovnika naše države i da zauzme zauzme značajno mesto na turističkoj mapi Srbije.

2. Infrastruktura, Neke stvari se mogu uraditi odmah a ostale unapred definisanim planom, dugoročno.

- Obezbeđivanje, za početak, zadovoljavajućeg broja smeštajnih kapaciteta putem umrežavanja postojećih i njihove kategorizacije, koji bi se svi zajedno sa adekvatnim fotografijama, opisom i cenama našli u ponudi već pomenutog jedinstvenog turističkog kataloga Ljubovije na internetu.

- Rešavanje problema Motela koji umesto glavnog turističkog centra predstavlja ruglo našeg grada (možete pogledati na priloženim fotografijama mada je to većini ljudi poznato i bez slika). Motel je u privatnom vlasništvu i pod hipotekom je banke. Predlažemo da se vlasnikom Motela na nivou opštine dogovori da se taj objekat dovede u upotrebno stanje jer će korist biti obostrana ili da se zakonskim aktima o uređenju privatnih objekata od javnog značaja na istog izvrši pritisak da to učini.

- Da se na zemljištu koje se nalazi do Motela (površine oko 50 ari), a koje je u vlasništvu opštine, napravi i uredi gradska plaža po važećim standardima sa svim potrebnim sadržajima.

- Da opština obezbedi sopstveno (ili otkupi privatno) zemljište za izgradnju gradskog bazena. Da se pre same izgradnje gradske plaže i bazena urade projekti za iste i obezbede sredstva iz budžeta opštine i republike (Ministarstva turizma, trgovine i telekomunikacija), IPA Fonda i donacija. I da se, naravno, bazen izgradi.

- Da se izradi studija izvodljivosti i uradi projekat za izgradnju asfaltirane staze širine 2,5 metara uz obalu Drine uzvodno od Motela u dužini od 5 kilometara (ako je moguće i duže). I da se za istu takođe obezbedi novac iz budžeta opštine i republike, IPA Fonda i drugih fondova i donacija za njegovu izgradnju. Opština Ljubovija (kao i sve ostale pogranične opštine) je odavno uključena u IPA program prekogranične saradnje putem koga su već finansirani određeni projekti. Potrebno je dakle samo osmisliti i napraviti dobar projekat. Na taj način bi svi vlasnici placeva uz obalu Drine dobili put, turisti stazu za šetnju i vožnju biciklom, a preduzetnici mogućnost za otvaranje ugostiteljskih i drugih objekata. Proces rada na svim infrastukturnim projektima i njihovoj izgradnji u svakom trenutku mora biti dostupan građanima putem interneta i drugih medija. Da svi znaju dokle se stiglo sa projektima i gde se, zašto i kako ulaže novac.

4. Turistička ponuda Ljubovije

Naša ideja je jednostavna: PROVEDITE 7 DANA U LjUBOVIJI

Nećemo se osvrtati na dosadašnju turističku ponudu Ljubovije. Ljudi pričaju da ista donosi veliku korist. Pitanje je samo kome. Mi trenutno nemamo načina da gosta zadržimo ni dva dana a kamoli sedam. Dakle. PROVEDITE 7 DANA U LjUBOVIJI!!! Ponudimo i organizujmo posetiocu smeštaj i sedmodnevni program, koji će od ponuđenih mogućnosti on sam kreirati. Sedam raznovrsnih stvari koje će mu kvalitetno ispuniti vreme. Da zadovoljan ode iz Ljubovije, ima o čemu da priča i čega da se seća.  Da sve to sutra preporuči prijateljima koji će doći u Ljuboviju, jer preporuka je najbolja reklama. Gostu treba ponuditi ne 7 nego 14 opcija, od kojih će on izabrati one koje mu odgovaraju. Dobar deo postojeće ponude naše opštine možete videti na ovde priloženim fotografijama (pretpostavljamo da vam je uglavnom sve ovo dobrim delom i poznato). Mi veliki deo svega zahvaljujući prirodi i dosadašnjem trudu ljudi, već imamo. Potrebna je samo dobro definisana strategija, najbolja moguća promocija i koordinacija upravo od strane lokalne samouprave.

Evo koji su to sadržaji:

1. Spuštanje splavovima i čamcima rekom Drinom sa licenciranim skiperom uključujući sve prateće sadržaje, organizovani prevoz, ručak...

2. Poseta manastiru Sveti Nikolaj, krstu na nekadašnjem Soko Gradu, pešačenje do Rožnja.

3. Obilazak manastira Svete Trojice i etno kompleksa Ognjište u Podnemiću.

4. Ribolov sa organizovanim vodičem za najbolja mesta za pecanje uključujući korišćenje čamca, čime će se otvoriti mogućnost za preduzetnički posao našim ljudima- ribolovcima.

5. Kupanje na gradskoj plaži kraj Motela.

6. Odlazak na planinu Bobiji uključujući prevoz i celokupni prateći sadržaj, hranu, turističkog vodiča i ostalo.

7. Prolazak kroz predivnu klisuru reke Trešnjice gde se u svako doba mogu videti beloglavi supovi, zaštitni znak Ljubovije.

8. Izlet do Rimskog mosta sa upoznavanjem gornjeg toka reke Ljuboviđe.

9. Poseta Etno Selu Vrhpolje ili nekom drugom etno sadržaju.

10. Pešačenje do Nemića, Boškovca, Turske Stene na Proslopu...

11. Šetnja ili vožnja bicikla obalom Drine.

12. Kupanje na plaži kod ušća Trešnjice u Drinu, plaži Bok, plažama u Lonjinu, Uzovnici, Crnči...

13. Prolazak kroz kanjon i slapove (bućeve) reke Tribuće uz stručnu pomoć za to obučenih ljudi.

14. Korišćenje budućeg gradskog bazena.

15. Učešće na Drinskoj Regati u sklopu svih prethodno navedenih sadržaja u trajanju od sedam dana.

16. Učešće na Gastro Festu u sklopu pomenutih sadržaja.

17. Prisustvo nekim novim inventivnim turističkim projektima koji bi neki novi ljudi osmislili.

Eto, ima ih i više od 14. Sve ovo je pre svega stvar dobre organizacije buduće Turističke Organizacije Ljubovije, ljudi koji će verovati u viziju buduće Azbukovice i svim srcem raditi na tome. Ono što nam u turizmu sigurno neće nedostajati je nesumnjiva gostoljubivost Azbukovčanina.

Vaša,

Nova Azbukovica

Objavljeno u Politika

U izdanju Biblioteke “Milovan Glišić” iz štampe je izašla knjiga “Azbukovica u paklu rata 1914-1918” - Civilne žrtve, autora Milana Mladenovića. Knjiga dokumentovano govori o velikom stradanju naroda Azbukovačkog sreza u Velikom ratu. Sadrži spiskove ubijenih civila, umrlih od tifusa, španske groznice i drugih bolesti, spiskove interniranih i izbeglih lica sa područja Azbukovačkog sreza.

Objavljeno u Kultura
petak, 06. novembar 2015. 14:03

Obeležen Dan biblioteke

Biblioteka “Milovan Glišić” je prigodno obeležila 6. novembar Dan biblioteke i 76 godina postojanja ove ustanove kulture. Tim povodom organizovan je prijem za kolege iz susednih opština, saradnike, bivše radnike i goste iz političkog, javnog i privrednog života Opštine Ljubovija.

Objavljeno u Društvo
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00