Branislav Vila

Branislav Vila

petak, 10. januar 2020. 13:41

Doček na trgu u Ljuboviji

Поводом Српске Нове Године,Туристичка организација је припремила програм за дочек
20 ч- наступ "ХАОС" аниматора
21ч-ДЈ програм
21:45 ч-Финалисти "Талент шоу програма СШ "Вук Караџић" Љубовија и певачка група КУД "Азбуковица" Љубовија
23 ч- ДЈ програм
23:45 ч- Наступ трубачких оркестра
ДОЂИТЕ ДА ЗАЈЕДНО ДОЧЕКАМО И ПРОСЛАВИМО НАШУ ПРАВОСЛАВНУ НОВУ ГОДИНУ

petak, 10. januar 2020. 13:28

Vojska šafrana

Leta 1897. Paštunska plemena su se pobunila protiv britanske vlasti. Plemenske vodje su podigle Avganistance u svim delovima granice, a tek u avgustu su Britanci ugušili pobunu. Krajem avgusta je opet izbila pobuna Avganistanaca iz svih delova Avganistana, a pocetkom septembra je više od 10 000 Paštunaca napalo utvrđenje Gulistan I Saragari. Britanska kolonijalna vlast  je odlučila da pošalje Sike iz utvrdjenja Lokhart, koji su se zadržali u Saragariju nakon bitke 9. septembra. Tada je ostao 21 Sik u utvrđenju, dok su Avganistanci spremili 10 000 vojnika za napad na Saragari. Oko 9 satu ujutru 12. septembra, paštunska plemena su započela napad na Saragari. Kontigent Britanske vojske je predvodio Išar Sing. Čim je počeo napad, Siki su posali poruku u kojoj su zatražili vojnu pomoć, ali im je izutvrđenja Lokhart javljeno da pomoć nije dostupna. Siki su se hrabro borile do poslednjeg čoveka I svih 21 su poginuli, dok suPaštunci imali 600 mrtvih vojnika. Neposredno pre svoje smrti, Išar Sing je naredio da se njegovi vojnici povuku dalje, dok je on sam ostao da brani kapije utvrđenja. Poslednji je poginuo Gurmung Sing, kojeg su živog zapalili u glavnoj kuli. Iako su Paštunci pobedili,hrabra borba 21 Sika je omogućila da stigne pomoć I spreči se dalje napredovanje Avganistanaca. Prema izveštajima, Gurmung Sing je u trenucima smrti uzvikivao: ”Biće blagosoven zauvek onaj ko kaže da je Bog jedina istina”. Poslednja želja IšaraSinga je bila da mu ne diraju njegov narandžasti turban, koji kod Sika simbolizuje cvet šafrana. Svake godine, Siki širom sveta obeležavaju dan bitke kod Saragarija 12. septembra, a bitka se često poredi sa Termopilskom.

 

Ivan Lazić

sreda, 08. januar 2020. 17:02

Pobednica ''Uteks'' Festivala

BAJINA BAŠTA - 13. decembra 2019. godine na 22. muzičkom "Uteks" Tv festivalu, Bilja Đukanovic iz Bajine Bašte predstavila se svojom novom pesmom "Dal da bacim prsten Tvoj" za koju je melodiju i tekst radila upravo ona, a za aranžman se pobrinuo Igor Golubić. Pevačica je na ovom festivalu ostvarila apsolutni uspeh, osvojivši tri nagrade.

- Meni je velika čast sto sam deo "Uteks" festivala, ovo mi je treći put da sam nastupila na festivalu, i prezadovoljna sam. Na ovom festivalu 13. decembra ove godine pojavila sam se sa mojom novom pesmom "Dal' da bacim prsten tvoj" melodiju i tekst pisala sam sama, a aranžman cuveni Igor Golubić. Pesma je osvojila Prvo mesto za najbolji aranžman, drugo mesto za najbolji tekst festivala i treće mesto za najbolju interpretatorku festivala. Ja sam zaista presrećna i prezadovoljna. Ovim putem želim da se zahvalim stručnom žiriju, i naravno gospodinu Milanu D. Šoškiću na odličnoj organizaciji i divnom gostoprimstvu.

- Na Uteksu sam upoznala dosta prijatelja sa kojima se redovno čujem. I, mogu da kazem da je po meni "Uteks" najbolji festival u Srbiji (na druge festivale ne idem). Uteks je zvanični festival koji ima svoju licencu, i koji se svake godine prenosi na kanalu KCN Tv. Bitno je da festival ima svoj Tv prenos, jer čemu festival ako nema gde da se vidi?! Takođe, iz mog iskustva kazem da je Uteks festival, festival koji anonimnom pevaču daje mogućnost da bude zapažen.

- Ove godine sam izdala i svoj Cd (prvenac) za izdavačku kucu "TIOLI" u Beogradu. Odmah posle praznika polako počinjem sa pripremama za novi Cd, i takođe sa pripremom nove pesme za naredni Uteks festival koji će se održati u maju 2020. godine.

- Moram da kazem da sam za sve ovo zahvalna mom dragom kolegi i prijatelju gospodinu Neđi Kostiću, koji je uvek tu da mi da podršku i koji mi pomaže u ovom poslu, koji toliko volim. Naravno, moram i da se zahvalim gospodinu Milanu D. Šoškiću, velikom prijatelju, saradniku, čoveku od reči, koji je uvek tu da ispoštuje svaki dogovor.

- A, iskoristiću priliku da ovim putem svim čitaocima poželim srećne Novogodišnje i Bozićne praznike, od srca - Bilja Đukanovic!!!

Nakon jedanaest takmičarskih dana i sto četrdeset pet odigranih utakmica završen je devetnaesti po redu Božićni turnir u malom fudbalu. Na turniru koji su ove godine zajednički organizovali Opštinski fudbalski savez Ljubovija i Sportski savez opštine Ljubovija učešće je uzelo 66 ekipa u sedam uzrasnih kategorija. Mnoštvo golova i lepih poteza obeležilo je ovogodišnji turnir koji je održan u periodu 27.12.2019. godine - 07.01.2020. godine u hali SŠ ,,Vuk Karadžić” u Ljuboviji.

U konkurenciji pretpetlića prvo mesto zauzela je ekipa Zvezdarac koja je u finalnoj utakmici savladala Ajaks, treće mesto zauzela je ekipa Šampion. Za najboljeg igrača u konkurenciji pretpetlića proglašen je Dimitrije Purtić (Zvezdarac) dok je najbolji strelac Tešić Dušan (Zvezdarac).

U konkurenciji petlića prvo mesto zauzela je ekipa FK Guber koja je u finalu ubedljivo porazila ekipu FK Vrhpolje rezultatom 6:1. Treće mesto zauzela je ekipa Lavovi. Za najboljeg igrača u konkurenciji petlića proglašen je Njegoš Lazarević dok je najbolji strelac Matija Blagojević.

Pobednički pehar u konkurenciji mlađih pionira osvojila je ekipa Drink Stor koja je u finalnoj utakmici savladala ekipu 12. Maj Herceg Novi rezultatom 5:3. U meču za treće mesto ekipa Elektro žila savladala je FK Sloga iz Bajine Bašte. Za najboljeg igrača u konkurenciji mlađih pionira proglašen je Lazar Mitrović (Drink stor) dok je najbolji strelac turnira Vladan Veselinović (Elektro žila).

Najuspešnija u konkurencija pionira bila je ekipa Evropa-Ti koja je u finalnoj utakmici savladala Euromiks rezultatom 3:0. Treće mesto zauzela je ekipa Vikinzi. Za najboljeg igrača proglašen je Pajić Rade (Evropa-Ti) dok su titulu najboljeg strelca turnira podelili Radonjić Nemanja i Lazić Danijel iz ekipe Vikinzi.

U konkurenciji kadeta u borbi za pobednički pehar ekipa Sport Kafe ubedljivo je porazila ekipu Armada rezultatom 7:2. Treće mesto pripalo je Menjačnici Euro-Kik. Najbolji igrač u konkurenciji kadeta je Nikolić Damjan (Sport Kafe) dok je najbolji strelac Jovanović Mladen (Menjačnica Euro-Kik).

Finalna utakmica u konkurenciji omladinaca donela je najviše uzbuđenja, pobednik turnira rešen je tek nakon izvođenja penala. Na kraju regularnog dela finalne utakmice koja je završena rezultatom 3:3 ekipa TPR Veselinović pokazala je veću smirenost stigavši do pobede nad ekipom Roćko DOO. Treće mesto zauzela je ekipa Kafana Tamo Daleko. Za najboljeg igrača u konkurenciji omladinaca proglašen je Rastko Jovanović (TPR Veselinović) dok je najbolji strelac Nemanja Polić (TPR Veselinović).

Od finalne i utakmice za treće mesto u konkurenciji seniora očekivalo se više, bar kada je rezultatska neizvesnost u pitanju. Ekipa Pivnica Feniks stigla je do pobedničkog pehara i nagrade od 120.000,00 dinara ubedljivom pobedom rezultatom 8:3 nad ekipom Most Net Internet. U meču za treće mesto ekipa STR Perig savladala je Srebrenicu rezultatom 9:4. Za najboljeg igrača u konkurenciji seniora proglašen je Nikola Mijailović (Feniks huligani) dok je najbolji strelac turnira Ilić Ratko (Str Perig).

Opštinski fudbalski savez i Sportski savez opštine Ljubovija se ovim putem zahvaljuju svim ekipama koje su uzele učešće kao i svima onima koji su pomogli organizaciju ovog turnira.

Rezultati poslednjeg takmičarskog dana 07.01.2020. godine

12,00 – LAVOVI - GAMSTERI 1:1 (penalima 3:2)

12,45 – FK VRHPOLjE - FK GUBER 1:6

13,30 – FK SLOGA BAJINA BAŠTA - ELEKTRO ŽILA 2:5

14,15 – DRINK STOR - 12. MAJ HERCEG NOVI 5:3

15,00 – RUJEVAC - VIKINZI 2:6

15,45 – EVROPA TI - EUROMIKS 3:0

16,30 – MENjAČNICA EUROKIK - BM VET 4:3

17,15 – SPORT KAFE - ARMADA 7:2

18,00 – KAFANA TAMO DALEKO - CENTAR ZA OMLADINU MALI ZVORNIK 3:0

18,45 – DOO ROĆKO BRATUNAC - TPR VESELINOVIĆ 3:3 (penalima 3:2)

19,30 - STR PERIG - SREBRENICA 9:4

20,15 – FENIKS HULIGANI - MOST NET INTERNET 8:3

Последњих сати одлазеће године, делегација општине Љубовија (председник СО Љубовија Горан Јосиповић,помоћници председника општине Александар Перић и Александар Реновчевић ), посетили су дежурне службе Дома здравља,Станице пограничне полиције,Полицијске станице и Сектора за ванредне ситуације у Љубовији које ће у новогодишњој ноћи бити у стању приправности, како би све прошло у најбољем реду. Уз жеље за добро здравље, породични и професинални успех, али и што мање посла у предстојећој години. Срећна нам свима нова 2020.година!

nedelja, 29. decembar 2019. 11:17

Vile daruju decu

   Udruženje žena "Vila" iz Ljubovije juče je počelo sa novogodišnjom humanitarnom prodajom radova dece korisnika dnevnog boravka. Uručeni su poklon paketi, koje je kao i ranijih godina obezbedilo preduzeće "Štark". Ovo udruženje je posetila Turistička organizacija Ljubovije, koja se pridružila akciji doniravši novogodišnjee paketiće deci. Korisnici su izrazili zahvalnost za poklone, čestitali novogodišnje praznike i pozvali prisutne da pogledaju izložene radove. Time je završena ova humanitarna manifestacija.

nedelja, 29. decembar 2019. 10:24

Osvrt na istoriju sindikalnog pokreta

 
    U tri teksta će za one koje zanima nešto više o prošlosti, trenutnom stanju u sindikatu i budućnosti istog biti izneto sa namerom da se čitaoci upoznaju sa osnovnim pokretima, teorijskim postavkama, postulatima, idejama i istoriji borbe ovog pokreta. U prvom tekstu biće govora o samoj prošlosti.
 
 
    Šta je uopšte istorija sindikalnog pokreta? Balzak bi rekao da je to klin o koji on veša svoje romane. Zaista istorija sindikalnog pokreta ima romanesknu strukturu, rođena iz mraka, nosi svoje heroje i antiheroje, utopije i antiutopije. Tema je bajkovita – potraga čovečanstva za srećom, a ta sreća će biti zadovoljena jedino ako se zadovolje principi pravde, slobode, jednakosti, solidarnosti... U potrazi za svojom Atlantidom sindikalni pokret je prošao kroz put teških, upornih borbi bez konca i napora radničke klase za dosezanje i čuvanje visokog životnog standarda i demokratkih prava koja su preduslov dostojanstva i kulture svakog naroda i svakog homo sapiens-a.
„Sve dok bude čovek živeo i bitisao,
sve dok u ljudskom srcu
bude težnje za boljim i plemenitijim,
sve dok u ljudskom umu bude vere u ljudsku pravdu i slobodu,
sve dok čovečanstvo bude težilo ka tome da čovek svom bližnjem bude brat,
dotle će i postojati i radnički pokret“.
Samjuel Gompers,
Predsednik Američke federacije rada, 1904
    Teoretičari se uglavnom slažu (kod nas profesor Zoran Stojiljković) da je istorija sindikalnog delovanja do danas obuhvata osnovne četiri etape :
1. Etapa nastanka sindikata, njihove legalizacije ( period od 40-ih godina 19. veka)
2. Turbulentni period za sindikat (od kraja 19.veka pa do Drugog svetskog rata)
3. Institucionalno ojačanje sindikata uz ekonomski rast (od 50-ih do 80-ih godina prošlog veka)
4. Etapa globalizacije, tehnoloških promena, krize ekonomije, te krize sindikata (od 80-ih godina prošlog veka do danas)
    Ovaj rad nije zamišljen da ponudi celokupni pregled svih ovih etapa, jer mnogo autora se njima već bavilo, već samo letimičan pogled na njih, uz zadržavanje na pojedinim zanimljivim događajima u okviru istih.   
1. Sloboda, ljudski ideal. Da li ona postoji samo kao pojam bez predmetnosti? Kakva je veza izmeću reči i značenja? Da li je ista samo logos u apstraktnom svetu? Hleba i igara, robovi, demos, polis, monoteističke religije, feudalci, kmetovi, građanske revolucije, kolonije, industralizacija, socijalističko samoupravljanje, kapitalizam, neoliberalizam, opet hleba i igara. Gde je tu čovek? Ako nema čoveka nema ni radnika, ako nema čoveka nema ni slobode. Dehumanizacija je u karakteru ljudske involucije. U svojoj čuvenoj antiutopiji, Haksli ironično primećuje „Nema limuzina bez čelika – i bez društvene nestabilnosti nema tragedija. A sada je svet stabilan. Ljudi su srećni; imaju sve što žele, a ono čega nema neće ni poželeti. Narod je imućan i siguran; nikad nisu bolesni; ne boje se smrti; žive u blaženom neznanju strasti i starosti; majke i očevi im ne vise oko vrata; nemaju ni žene ni decu, ni ljubavnike, znači, nikog prema kome bi mogli da gaje jaka osećanja; obrađeni su tako da praktično i ne mogu ništa drugo nego da se ponašaju onako kako treba. Očekujete da Delte znaju šta je sloboda! I još biste hteli da shvate Otela! Molim vas! Ali to je cena kojom plaćamo stabilnost! Ja hoću Boga, poeziju, hoću pravu opasnost, slobodu, hoću dobrotu, hoću greh“. Sloboda života, mišljenja, pisanja, stvaranja, kretanja, rađanja i umiranja... Za čoveka kao socijalno biće i zoon politicon-a ništa manje nije važna sloboda organizovanja, iskazivanja ideja, društvenog ispoljavanja, borbe za svoje ljudske i radničke interese, socijalne pravičnosti, te sloboda humanog odnosa prema čoveku i radu.
    Borba za bazične interese radnika, te njihovo okupljanje, predstavljala su (prvobitno zabranjivana) udruženja pojedinaca zarad očuvanja zajedničkih interesa, osiguranja, pomoći u slučaju bolesti, smrti i slično. Ti korifeji su se izborili i za pravo prvog sindikalnog organizovanja. Uzroci svakako leže u društveno-istorijskim okolnostima. To je industrijski bum koji je, ukorenjen u Engleskoj, do kraja 18. veka zahvatio dobar deo Evrope; zatim demografska eksplozija koja zahvata naš kontinent u istom periodu i, još više, produbljuje potrebu za industrijskim razvojem. Sa naglim razvojem industrije, dolazi do prvog enormnog gomilanja kapitala kod pojedinaca u istoriji, a takođe i do šire podele rada. Samim tim se produbljuje društveni jaz i javlja se polifonična slika o nejednakosti unutar samog društvenog organizma. To podstiče pregaoce da naprave prve radničke organizacije u cilju zaštite sopstvenih resursa. Dakle, sa formiranjem prvih sindikata u indistrijski razvijenim zemljama Evrope, završava se i ova prva etapa. Takođe, treba reći da se sve to nije desilo u agrarnom delu starog kontinenta. U filozofsko-teorijskom smislu, za ovaj period  je možda najbitniji ekonomski weltanschauung škota Adama Smita, iznet u knjizi „Istraživanje prirode i uzroka bogatstva naroda“, iz 1776. godine. On, u svom delu, ustaje protiv protekcionizma u trgovini koji je došao od merkantilizma i zalaže se za slobodno tržište. Danas se Smitove ideje uzimaju kao osnov neoliberalnog kapitalizma.
    U skladu sa liberarnim tržištem tog doba, vlasnici kapitala su sami odlučivali o visini cene rada, ugovori su bili individualizovani, ako ih je uopšte i bilo. Radna snaga nije imala pravo ni na kakvu socijalnu zaštitu, bilo kakav vid osiguranja u slučaju bolesti, smrti i slično. Nije moglo biti govora u parlamentima o povećanju cene rada, čak naprotiv. Radno vreme nije bilo ograničeno, radilo se često i više od dvanaest sati dnevno, žene i deca nisu bile izuzeti od ovog procesa dehumanizacije. Iz takvih neljudskih odnosa javljaju se ideje utopijskog socijalizma. Svaka utopija kao eidos je lepa i privlačna, a mnogo ih se pojavilo u to doba. Prema mom mišljenju, najlepša bajka bez srećnog kraja je ona Roberta Ovena – New Harmony. Oven je bio škotski industrijalac, humanista koji je napravio koloniju New Harmony, uloživši u ovaj neuspeli projekat gotovo čitavo svoje bogatstvo. Slične ideje, u teoriji, još pominje Platon u svojoj Državi, kao i Tomas Mor u čuvenoj Utopiji, međutim, to  „pusto ostrvo“ je samo Oven napravio u praksi. U svojoj komuni, Oven je brinuo o radnicima, omogućio im socijalnu zaštitu, smanjio im radno vreme, zabranio rad za decu do deset godina, osnovao vrtiće i škole, počeo da pravi radnička naselja, izbacio religiju, obezbedio edukaciju. Ovaj projekat koji je obuhvatio oko dve hiljade ljudi, nije dugo poživeo. Zašto? Teško je i danas dati odgovor da li je Oven napravio neku teorijsku omašku ili je izabrao nedorasle ljude za svoju utopiju. Neki smatraju da joj je nedostajao makar iracionalni cilj za koji bi svi radili. Možda samo ne može, u praksi, da funkcioniše nešto što liči na asteroid B- 612 Malog Princa. Međutim, ne možemo reći da je Ovenova vizija bila uzaludna, čini mi se da u njenim korenima pronalazimo ishodišta komunističkog pokreta i ideje socijalne demokratije u svojim najboljim oblicima - kakva je danas u nordijskim zemljama.
    Takođe se mora spomenuti, za ovu etapu karakterističan - luditički pokret, pokret Neda Luda, čoveka koji je uništio mašinu na kojoj je radio. Ludisti su smatrali da im mašine oduzimaju poslove, smanjuju nadnice i samim tim pravo na dostojanstveniji život. Svi pobornici ovako radikalne ideje su bili ludisti. Britanija, već 1812. godine, donosi zakon protiv pripadnika ludističkog pokreta, od kojih su mnogi osuđeni na smrt. Međutim, kasnije se uvidelo da same mašine nisu problem, nego vlasnici istih- krupni kapitalisti. Danas, pod pojmom ludista, podrazumevamo sve one koji se protive tehnološkim promenama.
    Same početke istorije radničke organizovanosti, obeležili su hrabri štrajkovi Lionskih (1831.) i Šletskih tkača (1844.). U Engleskoj, u tom periodu, osniva se čartistički pokret koji ubrzo prelazi u politički fenomen, ali jednako se bori kako za radnička tako i za građanska i socijalna prava. Čartisti su se, između ostalog, borili za izborno pravo za sve, tajno glasanje, izbore na svakih godinu dana i pravo opšteg štrajka, iz čega se jasno vidi napredna tendecija ovog pokreta.
    Na drugom kontinentu, u Americi, u to doba se javlja prva nelegalna organizacija ljudi koji su se borili za veće nadnice, takozvani „Obućarski proces“. Suđeno je osmorici hrabrih obućara koji su osuđeni za delo zavere, jer su oformili „konspirativnu zajednicu“. 
    Posebno su zanimljivi Vitezovi reda, prvi veliki američki sindikat koji je imao šire društvene težnje. Ovaj sindikat je prvi okupio i one radnike sa kvalifikacijama, kao i one bez, što je svakako bila novost u to doba. U jednom momentu su imali oko 700.000 članova, ali njihovo članstvo naglo opada posle čuvenih prvomajskih nemira u Čikagu, za koje su oni optuženi, bez dokazane krivice. Šta je to još činilo moćnom ovu organizaciju? Ona je imala visok cilj: poboljšanje životnih uslova svih zaposlenih, kao i čovečanstva uopšte. Organizacija je bila, takođe, interesantna, jer se radnici nisu organizovali po strogo esnafskim interesima, već najčešće po mestima odakle je podružnica dolazila; tako da se nisu borili za pojedinačne interese već za opšta prava radnika. Solidarnost je bila na visokom nivou u naponu ovog sindikata: „Svaku važniju odluku podružnice moralo je da odobri okružno veće sastavljeno od delegata pet ili više podružnica. Njihovo geslo je bilo – „Nepravda naneta jednom tiče se i svih ostalih“ . Mnogi od njih su život završili smrtnom presudom posle događaja u Čikagu (o kom će biti reči kasnije). Osvrt na njih završićemo poslednjim rečima pred pogubljenje aktiviste  Avgusta Spisa: „Doći će vreme kada će naše ćutanje biti moćnije od glasova koje vi danas ućutkujete.“
  Na kraju prve, možda i najzanimljivije etape u razvoju sindikalizma je pojava Prve internacionale, kada se i u samim sindikatima, kao primarne, javljaju socijalističke ideje. U svetu se masovno formiraju sindikalni pokreti.
2. Sledeća etapa je raznorodna, jer dolazi do razmimoilaženja u samim sindikalnim pokretima oko daljeg puta. Već smo rekli da ovaj period traje od poslednjih decenija 19. veka pa sve do Drugog svetskog rata. Neke organizacije se zalažu za ideje kapitalizma, druge su na suprotnoj strani, a treće su za neke hibride sa istim, javljaju se zatim komunistički, socijal-demokratski, hrišćanski i drugi sindikati. 
    U ovom periodu, svakako najznačajniji događaj desio se u Sjedinjenim Američkim Državama. On je došao kao posledica na odluku Federacije organizovanih radničkih sindikata, iz 1884. godine, da istaknu zahtev za uvođenje osmočasovnog radnog vremena. Štrajk je obuhvatio negde oko pola miliona ljudi, a najveće okupljanje je bilo u Čikagu. Građanstvo je podržalo štrajkače, a 4. maja, nakon eksplozije bombe, dolazi do žrtava na strani policije i naroda. Organizatori štrajka, bez dokaza, osuđeni su na smrtnu kaznu ili robiju do kraja života. Ovaj događaj je, možda, i najkrupniji u sindikalnoj istoriji, i Prvi maj je proglašen za Međunarodni praznik rada (Martinić: 2016). Do danas se ne zna ko je bacio bombu, ali petorica štrajkača je osuđeno na smrt. Na ovom mestu, možemo se setiti i reči jednog od njih, Fildena, čiji eho i dan-danas bruji: „Ukoliko se pobornici pravde više proganjaju, utoliko će njihove ideje brže da se ostvare“.
    Ovo je period mnogobrojnih štrajkova i u zemljama Evrope. Branilo se pravo na štrajk i to je bio osnovni metod zaštite prava radnika. Jedan od takvih pokreta koji je najviše računao na štrajkove, posebno na generalni štrajk, je Sindikalizam. Taj pokret, čiji je apologeta Žilijen Sorel, javlja se u Francuskoj. Sorel, u svojim spisima, ističe snagu, moć, solidarnost naroda i veruje da ta narodna sila može pobediti sve. Dakle, sada sindikat u Evropi rađa revolucionarne ideje. Za razliku od sindikalizma koji je odbacio formiranje radničkih partija, sindikati pod uticajem marksizma se zalažu za postojanost istih. Oni, dakle, osim ekonomske borbe radnika, uključuju i političku. Formiraju se političke partije radnika i one stiču prioritet nad sindikatima, a sindikati su u funkciji istih. Radikalan primer zloupotrebe sindikata od strane partije je bio, kao što znamo, u bivšem SSSR-u.
    Najviše pod uticajem Bakunjinovih ideja, javlja se i anarho-sindikalizam. Bakunjinovi apologeti se zalažu za direktno delovanje radničke klase, odnosno protiv bilo kakvog postojanja radničkih partija. Davali su sebi zadatak menjanja društvene stvarnosti. Oni ne deluju u granicama poretka države, ne poštuju ustavna niti institucionalna ograničenja, njihovo oružje je bunt, revolt, nezadovoljstvo, bojkot, generalni štrajk, barikade, sabotiranje samog proizvodnog procesa i slično.
U ovom periodu se javljaju i socijal-demokratski sindikati (U Engleskoj i SAD) koji će se kasnije, sve više, okretati ka idejama kapitalizma, te hrišćanski sindikati.
3. Sledeća etapa, po klasifikaciji prof. Stojiljkovića, predstavlja deradikalizaciju i institucionalnu integraciju sindikata, a svoje osnove ima u kenzijanskoj ekonomskoj doktrini, konceptu Države blagostanja, te socijalnom paktu sindikata vlade i poslodavaca  tokom Drugog svetskog rata u  Velikoj Britaniji i SAD-u . Država blagostanja nudi svojim građanima socijalnu zaštitu i vraća im dobar deo novca. Penzija, zdravstvo, obrazovanje, stanovanje, hrana, godišnji odmor, posao za sve - ovo su sve mesta gde država više ili manje interveniše,  vodeći računa o svom narodu. Termin države blagostanja je skovan u Švedskoj, dvadesetih godina prošlog veka, a i danas nordijske zemlje prednjače u socijalnoj odgvornosti. Ovakva politika je zasnovana na kenzijanskom stabilizacionom modelu gde su radna mesta najbitnija, te planski razvoj privrede. Sindikati su se, u ovom periodu, izborili za pristojnije cene rade i formirala se jaka srednja klasa koja nije bila malobrojna kao danas. Dobro stanje je dovelo do toga da članstvo sindikata u tom periodu izgubi svoju oštricu, a sam sindikat se u velikoj meri sve više svodio na formalno-pravni okvir. Socijalni dijalog, socijalni kompromis su u velikoj meri sveli sindikat na institucionalnu ulogu, vođe sindikata su uglavnom postali elitisti koji, po svaku cenu, čuvaju svoj udoban položaj.
4. Poslednja etapa u razvoju sindikata traje od sedamdesetih godina prošlog veka do danas. Pobedu nad kejnizijanskom doktrinom je odneo neoliberalni koncept, a sa njim je došlo i do globalizacije. Sada sindikati više nemaju moć da zaštite zaposlene od gubitka radnih mesta, gde vladaju zakoni slobodnog tržišta. Zatim, dolazi do izmeštanja krupnog kapitala u zemlje sa jeftinijom radnom snagom, sa „fleksibilnijim“ zakonima i manjim poštovanjem radničkih prava. U ovom periodu je porastao broj nezaposlenih, ljudi mnogo lakše ostaju bez posla, a sindikati imaju sve manju moć. Sa globalizacijom tržišta, dolazi i do izmeštanja radne snage iz zemalja drugog i trećeg sveta, čime opada cena rada 
i teže se dolazi do dobro plaćenih poslova. Zatim, tehnološka revolucija i automatizacija, te upotreba kompjutera svakako nisu doneli dobro radničkoj klasi i sindikatima. Oni dovode do prekarizacije rada, gubitka sindikalnog članstva. Radnici se mnogo lakše otpuštaju nego ranije, ugovori više nisu utemeljeni na čvrstim principima, već se grade na zidanicama od peska. Produktivnost i ekonomski rast su odneli primat nad socijalnom zaštitom radništva, lagano umire koncept države blagostanja. Na našim prostorima, posle raspada SFRJ, slika nije ništa bolja, čak naprotiv - dolazi do raštrkanosti sindikalne pozornice, nespremnosti sindikata da se suoči sa brojnim novim zamkama i slično. 
     
    DAVID MANDIĆ
 

 

nedelja, 29. decembar 2019. 00:22

Kosovsko hodočašće

Upravo smo napustili Kosovo i Metohiju. 
Na toj čudnoj granici bili smo jedini iz našeg pravca, dok su u suprotnom smjeru, Albanci u autima sa švajcarskim tablama, nervozno čekali u kilometarskoj koloni. Bijaše mi drago što to vidim, doživljavajući to kao mali karmički ventil za sav frustracioni pritisak kojim sam se za ova dva dana napunio. 
 
Prošle godine, uključili smo se u akciju prikupljanja pomoći za naše ljude sa KiM i već tada sam planirao da posjetim ovu pokrajinu, ali sam nažolost bio spriječen. Slušao sam priče drugara i shvatio da me ovaj put ništa ne smije omesti u toj namjeri. Međutim, već mjesec dana osjećao sam užasne bolove u leđima, doktor mi je rekao da ne smijem sjediti, pa sam mislio da ću  i ovogodišnje putovanje morati propustiti. Ali ipak, dva dana prije polaska, bol je naprasno nestao i evo skoro da sam i zaboravio da je uopšte i postojao.
 
U našoj školi, zahvaljujući nevjerovatnom angažovanju učenika, uspjeli smo da napravimo 250 paketića za mališane. Isto toliko su skupili i učenici iz osnovne škole, obdaništa, prijatelji iz Bajine Bašte i Republike Srpske, tako da je bunker autobusa bio dupke pun, a sedišta je bilo premalo za sve koji su htjeli da krenu na put. 
 
Nakon vožnje preko prelaza na Brnjaku, posjetili smo manastir Banjska i osnovnu školu u neposrednoj blizini, a zatim i manastir Gračanicu. O njima je čini mi se suvišno pisati, jer svaki Srbin koji drži do sebe, morao bi da zna barem osnovne stvari o ovim svetinjama. Suvišno je i opisivati, jer nije moguće dočarati taj osjećaj koji imate dok stojite ispred njih, a oni ponosno trpe sva skrnavljenja, sve ratove, čvrsto stoje, a opet kao da lebde nad zemljom, spremni da se vinu u visine. Sa prvim mrakom posjetili smo manastir Zočište, a zatim smo se uputili ka Orahovcu i Velikoj Hoči. 
 
Orahovac je srpska enklava u kojoj Srbi žive u svojevrsnom getu. Ovaj aparthejd dvadeset i prvog vijeka, u kojem djeca imaju radijus kretanja od nekih 200 metara, gdje se fizičko vaspitanje održava na ulici ispred crkve i gdje su se ljudi do nedavno sahranjivali po mraku, isključivo u crkvenom dvorištu, na mene je ostavio najveći utisak. Upravo u toj crkvi su nas dočekali sveštenik i lokalno stanovništvo sa djecom, kojoj smo podijelili veći dio donjetih paketića. Njihovo dostojanstvo i nehumani uslovi u kojim žive su nas sve potresli do srži, a kada je otac Serafim, uz gitaru zapjevao sa djecom, malo ko je ostao suvih očiju. Istovremeno, oko crkve su se čule motorne testere, rekao bih ne pukom slučajnošću. Noćili smo u Velikoj Hoči, nekada veoma bogatom mjestu sa razvijenim vinogradarstvom u kome se nalazi 13 crkava i manastira. Legenda kaže da je na vrhuncu razvoja za vrijeme Nemanjića, ovdje pravljeno toliko vina da je čak napravljen vinovod, kojim je vino teklo sve do Prizrena. Danas je ovo zaseok koji ima stotinjak kuća u koje smo i mi smješteni. Novopečeni nobelovac Peter Handke je takođe čest gost ovog sela, a kada je prvi put došao, dirnut onim što je zatekao, napisao je svoje djelo "Ptice kukavice iz Velike Hoče". 
 
Danas smo naše putovanje nastavili posjetom manastirima Visoki Dečani i Pećka Patrijaršija. Oba manastira su u potpunosti opasani žicom i pod zaštitom Kfora, a oko Patrijaršije su morali podići još jedan zaštitni zid, jer prethodni nije bio dovoljan da je zaštiti od stalnog kamenovanja. Šetajući manastirskim dvorištem u Visokim Dečanima, pogled mi se susreo sa srednjoviječnim italijanskim vojnikom, zaduženim za čuvanje manastira. Ne pamtim kada sam vidio toliku dozu stida u nečijim očima, koja se završila njegovim skrenutanjem pogleda. Na kraju putovanja smo, nakon kratkotrajnog lutanja zbog toga što su putokazi koji bi trebali da upućuju posjetioce nasilno povađeni, uspjeli da dođemo i do manastira Devič, zadužbine Đurađa Brankovića. Kada su turski vojnici pokušali da osvoje ovaj manastir, desio se čudan događaj. Kada su došli tik nadomak manastira, svi vojnici su poludeli i u tom pomračenje uma, počeli su međusobno da se ubijaju. Njihov vođa, videvši ovaj neobjašnji razvoj situacije, došao je u manastiri tražio oprost, a kao iskupljenje naknadno je sagradio konak. Kao uspomenu na događaj, selo gdje se to desilo nazvano je Ludović. Ono što nije pošlo za rukom Turcima, jeste Albancima. Manastir je uništen 2004. godine, a pet monahinja koje se trenutno nalaze u njemu nadljudskim naporima pokušavaju ponovo da ga ožive. 
 
Gledajući kolonu albanskih vozila, pitam se da li je Kosovo zaista najskuplja riječ, kao što to Pjesnik tvrdi. Jer ako jeste, kako smo uspjeli da vijekove istorije koja strijemi ka vječnosti, nedoraslom i nesposobnom politikom dovedemo u pitanje? Šta te lutke od krvi bez trunke ideje kažu djeci u Orahovcu kada stanu pred njih, ako uopšte i stanu? Da li im je lakše što freske u manastirima više nemaju oči? Da li misle da zbog toga neće vidjeti ovo što smo mi vidjeli i osetili, a što nadilazi verbalni izražaj? 
 
Snjeg počinje sve ozbiljnije da pada, nagovještavajući da će put do kuće biti duži nego što je planirano.
 Marko Medić

 

   На овогодишњој хуманитарној караоке журци прву награду однеле су Тина Јеротић и Жељана

Јеротић са песмом „Фаворито“. Друго место припало је Михајлу Глигорићу који је певао песму

„Топ, топчина“, а треће Ирени Бојић која је стидљиво, али изражајно извела песму „Јелен“.

Преко двадесеторо деце из Љубовиђе, али и из Оровице која су изашла на сцену и храбро се

латила микрофона пред крцатом салом у овом издвојеном одељену љубовијске школе, награђена

су новогодишњим пакетићима. Победнице су додатно награђене статуом „Нота“ коју је

специјално за ову прилику израдила Јелена Вујанић, академски вајар. Вицешампион Михајло је

однео кући слику професорице ликовног Сање Тодоровић.

Овај леп новогодишњи догађај увеличали су ученици љубовијске гимназије на челу са

директорицом који су донели и поклоне, а Мина Тејић је и запевала у ревијалном делу.

Жири је имао тежак задатак да изабере победнике, а главни критеријум је био музички слух и

израз. Чинили су га: Верица Масал, професорица музичког, Александар Реновчевић, помоћник

председника општине и Бранислава Јоковић Бана, кантауторка из Београда.

https://www.youtube.com/channel/UCBTFhFB17RtVgT7tN8_uo2A

Донатори ове манифестације су хладњача „Задругар“, Живановић Колор, пицерија „Стрип“, Брано

Петровић и професори овог издвојеног одељења.

EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00