Branislav Vila

Branislav Vila

sreda, 18. decembar 2019. 20:52

Talent show u Ljuboviji

U srijedu, 25. decembra sa početkom u 18h, učenici Srednje škole "Vuk Karadžić" iz Ljubovije, organizuju Talent show. Manifestacija će se održati u bioskoskoj sali u Ljuboviji, a osim prikazivanja različitih talenata, koje posjeduju učenici ove škole, veče će imati i humanitarni karakter. Ova akcija je nastavak prikupljanja sredstava za pravljenje novogodišnjih paketića za 150 mališana iz enklava Orahovac i Velika Hoča na Kosovu i Metohiji.

Portal "Ljubovija moj kraj" poziva naše čitaoce da prisustvuju ovom događaju i time uzmu učešće u humanitarnoj akciji.

sreda, 18. decembar 2019. 20:27

Treća humanitarna predstava

   Iskažimo svoju humanost, nađimo se onima kojima smo najpotrebniji. Vaše male je nečije mnogo. Vidimo se!

sreda, 18. decembar 2019. 20:04

Pored nas

 Pravi umetnik nije onaj koji je inspirisan, nego onaj koji inspiriše." Onaj čija su dela večna i nikad ne gube vrednost. 

Ove rečenice imaju pun smisao kada pričam o njemu. Oči koje se smeju, koje preslikavaju unutrašnju vasionu, nateraju vas da se zapitate otkud takve mladom čoveku? One su dar, jer njima ne može svako da gleda - plod čiste, dečije duše. Kada se sa takvim očima povežete, njihovu dušu ne možete isprljati, već sasvim suprotno, one čiste vašu.

I kada više nisu ispred vas, samo prisećanje na malu mrlju na ćilibaru učiniće da želite da gledate šire, osećate više. On živi večno kroz sve one koje je dotakao svojom umetnošću.
Umetnik, pravi sinonim za njega, jer gleda ispred svog vremena, poseban je, uvek je tu. Sama njegova pojava bila je dovoljna da ga svi primete i odmah zavole.

Sunčan dan, mlad maslačak, zvezde-Njegoš.

Tvoje odeljenje

 

sreda, 18. decembar 2019. 19:52

Slobodo, visoko sija zvezda tvoja!

   I tog jutra, dok sunce jos bi za gorom, Jan pođe u lov. Izađe iz šatora, uze koplje i strelu, te napusti selo. Dok je hodao jelenskom stazom, gledao je bledi mesec, koji je tog jutra pokazivao put kroz šumu, kao nikada lane. U tišini praskozorja ugleda jelena kome su rogovi već otpali. Poče mu se približavati, i kada dođe blizu, rukama uze luk i strelu i nanišani ga. Rasprsnu se pucanjali. Jelen pade! On se trže i sakri iza stene. Proviri i ugleda tri bela čoveka kako se smeju i tovare jelena na konja. Kroz glavu mu prodje misao o smrti oca, odluči da se vrati u selo, u prostore poznatih duhova.

   Sunce tada već beše izašlo, a on ostade bez ulova. Došavši u selo, vide da njegov rodjak  Šam guli životinju. Vrati se u svoj vigvam, zagrli Hanu i reče: ”Propustio sam priliku, ubili su ga beli ljudi kao mog oca onda”. Hana reče :”Nemoj brinuti, imaćemo čime decu prehraniti, Šam je ulovio ovog jutra”. “Ali ovako više nećemo moći živeti, svako jutro ili ubiju nekog našeg brata, ili nam uzmu hranu”, reče Jan. “Ima nas pet puta manje nego pre deset godina”. Tada sa decom odoše na doručak, i posle Jan ode u mračnu goru, a sin mu Bigor da se igra sa ostalim kćerima i sinovima plemena koje disaše vetar. Kad sunce bi već za gorom, deca utrčaše korakom nesputane mladosti u selo, ali Bigora i nekih nije bilo. Začuše se jauci po selu, i Jan izadje iz vigvama. Kada ugleda Hanu kako plače suzama ranjene vučice, uze luk i koplje, te ode u goru sa još nekoliko njih. Čuše se zlokobni pucnji po šumu, Jan potrča i pored reke odrastanja ugleda decu plemena kako leže, hladnom smrću pokrivena. Na taj dan krvožedni došljaci su ubili petoro dece. To mrklo veče se sa poglavicom dogovoriše da napadnu bele ljude u zoru. Odoše posle svi u svoje mučne vigvame, ali Jan nije mogao zaspati bele noći.

  Ležao je, razmišljao kako su se o bogove ogrešili, kad ih ovako surovo kažnjavaju. Dedovi su mu pričali o slobodi koju življaše njegov narod, ali  im tu slobodu uzeše ljudi svetle puti krvavih ruku, iz nekog drugog, dalekog sveta. Sina su mu ubili, ostala mu je još ćerka.  Za nju, Hanu i duh predaka mora ići u boj, da pokuša osvojiti sreću i slobodu. Sve su mu uzeli ljudi koji o prirodi I životima drugih ne misle. Ljudi koji vole samo srebrno prokletstvo i sebe, uskratili su im slobodu. Jan takav život više nije želeo, želeo je smrt ili slobodu. Smrt je bliža bila. Izašao je napolje, gledao u zvezde na nebu (iste one koje gledaše njegovi dedovi) i tugovao za svojim jedinim sinom, jedinim ocem i jedinim narodom. Sve je izgubio, a za ono što mu je ostalo mogao je jedino život da da, najskuplju, najvredniju stvar koju je imao. Došlo je vreme da krenu u bitku svih bitaka.

   Prošli su kroz šumu i stigli do sela došljaka. Napali su ih, ušli u nepoznato selo, tamo su zatekli mnogo belaca. Počeše ulaziti u kuće došljaka. Ušavši u  jednu, Jan je zatekao majku kako čuva dete u kolevci. Kada ženu pogleda u oči, izađe iz kuće, te otrča u šumu za neprijateljima. U trku skoči na jednog belog čoveka i poče da ga davi, ali ugleda njegovo mlado lice i pusti ga. Beli čovek izvadi sjajni nož i izbode Jana. Pade Jan na zemlju, belac otrča. Kroz krošnje drveća ugleda rumeno sunce i sivog orla , osmehnu se konačnoj slobodi i sklopi lake oči.

Njegova žena i ćerka ga sahraniše, i osta njegov narod još nekoliko meseci da se bori protiv došljaka, koji spališe selo i svu Janovu braću pobiše. Tako se zauvek ugasi sloboda crne šume i naroda koji u njoj nekad srećno življaše i dostojanstveno umiraše.

Ivan Lazić

utorak, 17. decembar 2019. 23:25

Pismo za dečaka...

Dragi moj Galebe,

Kako onda napisaše Ćopić, „znam da pišem pismo koje ne može stići svom adresantu“, ali se tešim time da će ga pročitati oni koji te vole.

Jednom si u sastavu svom, davno nekad, napisao da je reč moćno oružje, da ponekad čoveka pokosi nevidljivo, iznutra, ali da ima i lekovito dejstvo. Pišem, nadajući se da će te reči pokriti u večnosti tvojoj.

U ovih godinu dana, kako si Zemlju telom svojim napustio, duhom si je sve više nastanjivao. Koračajući hodnicima škole, ugledala bih neko dete, i kratko, vrlo kratko, činjaše mi se da si to ti. Svako plav, nežnošću oličen, ličio bi na tebe.

Na našem poslednjem času, u maju, ( kažem – našem, jer osećali smo da si nekako tu), pročitah „Nepovratnu“ Mikinu pesmu, i pokajah se. Trebalo je smisliti nešto veliko i lepo, nezaboravno, skokovito i maštovito, iznenađujuće blistavo za tvoje drugove i drugarice, tog njihovog, vašeg, poslednjeg dana u školskoj klupi. A ne setih se! Ne padoše mi nikakave ideje na pamet! A trebalo je! U čast njihove mladosti i tvog života među njima. Nije trebalo plakati! A ti ćeš prostiti grešku, zar ne!?

Sećam se jedne scene iz dvorišta- ti, potpuno slobodan i srećan, ležaše na nekolicini dece iz vašeg odeljenja, koja su sedela na klupi. Nekom si stavio glavu u krilo i pružio se svom dužinom preko ostalih, uživajući u miholjskom suncu. Nedugo nakon toga, čitasmo „Proljeća Ivana Galeba“, i ja, ne znam zašto (i sad mi je pomalo neobično), nadenuh ti ime Galeb. Složismo se na času, da bi ti možda bio najadekvatniji  da čitaš naglas delove romana, baš zbog one blagosti i lepote glasa, čiji si posednik bio. A i nekako, pristajalo ti je, kao druga koža! (Možda se varam! “Od laži se gradi poredak u svetu“. Mada, za nas sa ove strane meseca, varka je utešiteljka).

Vidiš, nekoliko dana već pišem ovo pismo i tražim, brusim, premeštam, iznalazim, otkrivam, oblikujem reči, da ti ih ostavim, kao darove, kao da biram najlepše jabuke, koje treba da prezime u slami. Da ne nagnjile i ne propadnu. Da ti ostanu za večnost, za zauvek, za utehu, za bezveze, za onako. Čisto, eto, da ih imaš, da ti se nađu.

Znaš, sutra prvi put nakon godinu čitam Desnicu na času, i bojim se hoću li biti na visini zadatka. Znam da treba biti fin i dostojanstven, kao ti što bejaše...

Znam! Pričaću tako malo i o tebi, o suncu i proleću. Pomoliću se da sutra bude sunčan dan, u kome će se i iskra tebe ponovo vratiti u onu četvrtastu učionicu, u kojoj ću, govoreći o Desničinom romanu, tiho, u sebi, pominjati i sva tvoja minula proljeća. I to će biti mala himna tebi! Otvorićemo dušu svakoj pojavi života, jer, nekako, znam da bi ti to i voleo.

„Nijedan čovek nije ostrvo, sam po sebi celina; svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje; ako grudvu zemlje odnese more, Evrope je manje, kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj; smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvaćen Čovečanstvom. I stoga nikad ne pitaj za kim zvono zvoni: ono zvoni za tobom.“

Dragi moj Galebe, počivaj „izvan stvari i iluzija“... Mašem ti, kao onomad, kad se poslednji put videsmo... 

LJUBOVIJA - Dana 16.12.2019. godine u organizaciji Sportskog saveza opštine Ljubovija održana je ceremonija proglašenja najboljih sportista, sportskih radnika i klubova opštine Ljubovija u 2019. godini. Ovom prilikom proglašeni su najbolji sportisti u šest kategorija.

Nagradu za najboljeg mladog sportistu opštine Ljubovija dobio je Momić Miroslav, član pionirske selekcije FK ,,Drina” iz Ljubovije.

Epitet najbolje mlade sportistkinje opštine Ljubovija za tekuću godinu ponela je Valentina Vasiljević članica košarkaškog kluba ,,Ljubovija”.

Za najboljeg sportskog radnika opštine Ljubovija u 2019. godini proglašen je Dragivoj Matić član Opštinskog fudbalskog saveza Ljubovija.

Kada je reč o struci, epitet najboljeg trenera opštine Ljubovija poneo je Petar Arsenović, trener seniorske selekcije košarkaškog kluba ,,Ljubovija”.

Najbolji sportski kolektiv opštine Ljubovija u 2019. godini je šahovski klub ,,Drina”.

Najbolja među najboljima tako možemo opisati dobitnicu priznanja za najboljeg sportistu opštine Ljubovija u 2019. godini, reč je o Ivi Perić, kapitenu seniorske selekcije košarkaškog kluba ,,Ljubovija”.

Priznanja nagrađenim sportistima uručio je predsednik Sportskog saveza opštine Ljubovija, Goran Blagojević, koji je u svom uvodnom izlaganju naglasio da će Sportski savez opštine Ljubovija kao i do sada pružati svesrdnu pomoć svim sportskim klubovima i organizacijama na putu njihovog daljeg sportskog razvoja.

Izvor: Sportski savez Opštine Ljubovija

utorak, 17. decembar 2019. 17:13

Pogled ka Hong Kongu

   Ovih dana se u medijima često govori o protestima u Hong Kongu, koji inače uživa visok stepen autonomije u okviru Narodne Republike Kine. Od 1842. Hong Kong je bio kolonija Velike Britanije, pa sve do 1997. kada je prešao pod upravu NR Kine, kao specijalna administrativna jedinica. Kina je krajem 19. veka iznajmila Hong Kong Velikoj Britaniji, koji je 99 godina bio pod kontrolom Velike Britanije. NR Kina je sklopila dogovor 1984. sa Velikom Britanijom da od 1. jula 1997. Hong Kong pređe pod upravu Kine. Pod upravom Kine se nalazi po modelu “jedna zemlja, dva sistema”. Kao posledica toga Hong Kong uziva visok stepen autonomije, ima sopstveni pravni sistem, granice kao i slobodu govora i okupljanja, osim zajdničke vojske sa NR Kinom i spoljne politike.

Protesti su izbili juna ove godine zbog novog zakona o ekstradiciji, kojim je predviđeno da se građani mogu izručiti vlastima Kine, koje bi im sudile i gde bi služili kaznu. Zakon je trebalo da stupi na snagu krajem juna, ali su vlasti Kine odustale od toga. Uprkos tome demonstracije su nastavljene, a gradjani su izašli sa novim zahtevima, među kojima je i ostavka predsednice vlade. Događaji su kulminirali kada je jedan građanin verbalno napao demonstrante, na šta su oni odgovorili brutalno, time što su ga spalili. Građanin je preminuo, a na sve to je i policija odgovorila suzavcima i prebijanjem građana. Demonstranti su ubrzo radikalizovali proteste i time u jednom trenutku paralisali grad, blokiranjem podzemne železnice i aerodroma. Postoje indicije da su SAD umešane u proteste, jer je Hong Kong svakako dugo bio pod uticajem zapadnog sveta. Posledica drugačijeg društvenog poretka u kopnenoj Kini i Hong Kongu je ta da se prema istraživanju Univerziteta iz Hong Konga samo 11% ljudi u Hong Kongu osećaju kao Kinezi, dok se 71% građana ne osećaju ponosno što su uopšte građani Kine, iako su mahom poreklom Kinezi. Za 28 godina, tj. 2047. će isteći Osnovni zakon, koji predviđa kontrolu Kine nad Hong Kongom u trajanju od 50 godina, a još uvek je nejasno šta će se dalje desiti sa Hong Kongom.

                                                                                                                                                                                                                                                Ivan Lazić

utorak, 17. decembar 2019. 12:27

Izbor sportiste godine 2019 (video)

Snimak jučerašnje dodele nagrada najboljim sportistima Opštine Ljubovija u organizaciji Sportskog saveza Opštine Ljubovija... 

ponedeljak, 16. decembar 2019. 21:22

XXVII REDOVNA SEDNICA SKUPŠTINE OPŠTINE LJUBOVIJA

Sednica će se održati u sali na III spratu, zgrada opštine Ljubovija, Vojvode Mišića 45, sa početkom u 10 časova.

Za ovu sednicu predložen je sledeći dnevni red:

1.Donošenje Odluke o budzetu opštine Ljubovija za 2020 godinu.
2.Donošenje Odluke o isključivim pravima JP "Ljubovija" Ljubovija i JKP "Standard" Ljubovija o obavljanju određenih delatnosti u 2020 godini.
3.Donošenje Odluke o pristupanju Plana detaljne regulacije za izgradnju pristupne saobraćajnice tunela ispod prevoja "Proslop" na deonici državnog puta P A reda broj: 141 Ljubovija - Pecka.
4.Donošenje Odluke da se izrađuje strateška procena uticaja na životnu sredinu Plana detaljne regulacije za izgradnju pristupne saobraćajnice tunela ispod prevoja "Proslop" na deonici državnog puta P A reda broj: 141 Ljubovija - Pecka.
5.Donošenje Odluke o obrazovanju Opštinskog štaba za vanredne situacije opštine Ljubovija.
6.Donošenje Odluke o formiranju jedinica civilne zaštite opšte namene na teritorriji opštine Ljubovija.
7.Donošenje Odluke o odrđivanju subjekata od posebnog značaja za zaštitu i spasavanje na teritoriji opštine Ljubovija.
8.Donošenje Odluke o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji opštine Ljubovija.
9.Donošenje Rešenja o davanju saglasnosti na Statutu Turističke organizacije opštine Ljubovija.
10.Donošenje Rešenja o razrešenju i imenovanju predsednika i člana Upravnog odbora Turističke organizacije opštine Ljubovija.
11.Donošenje Rešenja o imenovanju sekretara Izborne komisije opštine Ljubovija.
12.Donošenje Rešenja o imenovanju člana Nadzornog odbora JKP "Standard" Ljubovija predstavnika zaposlenih.
13.Odbornička pitanja.

ponedeljak, 16. decembar 2019. 21:18

Gospođa Ministarka

Pozorišna predstava „GOSPOĐA MINISTARKA“ dramske grupe biblioteke „Politika“ iz Krupnja za učenike Srednje škole „Vuk Karadžić“ i zainteresovane građane Ljubovije.

EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00