ponedeljak, 16. novembar 2015.  19:59h
Pročitano 251 puta

Toplana u Bajinoj Bašti možda prva u Srbiji na biomasu

U Evropi, posebno na severu, biomasa se uveliko koristi u daljinskom sistemu grejanja, dok u Srbiji za sada nijedna toplana ne koristi taj energent iako postoji veliki potencijal u drvnoj i poljoprivrednoj biomasi. Prvi koraci se čine na tom planu, a toplane koje bi prve mogle da pređu na biomasu mogle bi biti one u Bajinoj Bašti i Priboju.

Beta/EurActiv Beta/EurActiv Toplana na biomasu u Predvoru

U prelasku na biomasu izazov u Srbiji predstavlja pre svega nedostatak sredstva na lokalu za ulaganja u takav sistem, ali postoji svest o prednostima biomase koja bi, pored povoljnijeg uticaja na životnu sredinu, smanjila izdatke za uvozne energente.

Opština Bajina Bašta planira da što pre sistem daljinskog grejanja prebaci na biomasu što bi joj obezbedilo održiv i isplativ sistem grejanja baziran na lokalnim resursima umesto na mazutu koji se uvozi,  ističe predsednik te opštine Radomir Filipović. „Bajina Bašta ozbiljno radi na tome da mazut što pre zameni biomasom, konkretno drvnom sečkom”, rekao je Filipović za Betu i EurAktiv i dodao da su za to pripremljeni studija i idejni projekat.

Prelaskom na biomasu iskoristili bi se lokalni resursi, smanjili troškovi s obzirom da se mazut uvozi, a građanima pružio komfor jer bi bilo moguće grejanje tokom celog dana, istakao je on i dodao da je sadašnji sistem grejanja neodrživ a da bi prelazak na biomasu trebalo da omogući da toplana više ne posluje sa gubitkom. “Biomasa će dolaziti sa terotorije opštine. Studija rađena u Srbiji je pokazala da kučevski kraj, Priboj i Bajina Bašta raspolažu sa najvećim potencijalom biomase”, rekao je Filipović koji se tokom studijskog putovanja, u organizaciji programa "Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji" Nemčke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ),  upoznao sa iskustvima Austrije i Slovenije u korišćenju biomase. Prema idejnom projektu za Bajinu Baštu, prelazak lokalne toplane na biomasu koštao bi oko milion i po evra što obuhvata potuno novu opremu u kotlarnici i izgradnju dela cevovoda u dužini od oko 500 metara. Filipović je rekao da je prednost Bajine Bašte to što može da iskoristi postojeću infrastrukturu, navodeći da u jednoj od dve kotlarnice u gradu ima dovoljno prostora da se postavi kotao za biomasu.

 Sredstva izazov, pilot projekat u 2016.

 Međutim, kako je prelazak sistema na biomasu velika investicija iako Nemačka razvojna banka daje povoljne zajmove za to, opština za sada planira da iz sopstvenih sredstava finansira pilot projekat koji bi omogućio uvid u efekte prelaska velikog sistema u gradu na biomasu sa mazuta, rekao je on. Pilot projekat bi trebalo da se sprovede naredne godine na jednom od dva kotla od po 700 kilovata (KW) u mesnoj zajednici Kostejevići u čijem sistemu grejanja je oko 30 korisnika, škola i ambulantna. On je dodao da ostaje da se vidi kako da se zatvori finansijska konstrukciju za prelazak celokupnog sistema na biomasu u Bajinoj Bašti ali je istakao da se neće odustati od toga.

 “U svakom slučaju, Bajina Bašta ide ka prelasku na biomasu. Tu povratka nema. Ili ćemo preći na biomasu ili ćemo biti u ogromnom problemu, jednostavno ovakav sistem nije održiv iako u ovom trenutku cena mazuta na svetkom tržištu pada”, rekao je on.

Autor:  Maja Poznatov - EurActiv
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display