utorak, 17. novembar 2015.  11:29h
Pročitano 299 puta

Čekamo struju iz zajedničkih slapova

Izgradnja tri hidroelektrane na Drini ostaje najveći energetski plan Srbije i Bosne i Hercegovine. Investicije su vredne 870 miliona evra, a pogon će imati snagu 320 megavata.

reka Drina - plaža Ljubovija reka Drina - plaža Ljubovija Mladica.com

Hidroelektrane na Drini ostaju najveći energetski zadatak za zajedničku saradnju Srbije i BiH. Projekat vredan 870 miliona evra za pogon snage 320 megavata prvi je i najveći poslovni cilj Mešovitog energetskog komiteta, koji je pre mesec dana formiran između dve zemlje. Pored iskorišćenja energetije vode, Srbija i Bosna i Hercegovina spojiće se i dalekovodom Bajina Bašta - Višegrad - Pljevlja, koji se radi zajedno sa Crnom Gorom. Italiji, koja bi trebalo da bude investitor u izgradnji hidrolektrana na srednjoj Drini, u septembru je ponovo upućena nova inicijativa za realizaciju projekata, rekao je srpski ministar energetike Aleksandar Antić. Na ovaj posao čeka se već četiri godine.

Prioritet i Srbije i Bosne i Hercegovine je realizacija zajedničkih energetskih projekata - kazao je Antić. - Moramo na organizovan način da otvorimo sa Italijom pitanje budućnosti zajedničkog posla na srednjoj Drini. Tu je i projekat hidroelektrana na gornjoj Drini "Buk Bijela" i hidroelektrana na donjoj Drini, koji su posebno bitni zbog zainteresovanosti čeških partnera da ulažu u te projekte, među kojima su HE "Kozluk" i HE "Drina" 1,2 i 3. Projekat "Srednja Drina" predviđa izgradnju tri hidroelektrane - Dubrava, Tegare i Rogačica, a godišnje bi trebalo da proizvedu 1.200 gigavat-sati struje. Italija bi prema planu imala 51 odsto učešća, Srbija 12,25 odsto, a ostatak BiH.

Za hidroelektranu "Buk Bijela", koji bi trebalo da bude kapaciteta 150 megavata i da donosi 400 gigavata struje godišnje, potpisan je Protokol između dve zemlje. Da nam zajedničkim rekama "otiču milioni", misli i Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, koji objašnjava da su elektroenergetski pogoni dveju zemalja pravljeni tako da funkcionišu - kao jedan sistem.

NAKNADA NA ČEKANjU !!! Kada je pravljena hidroelektrana "Bajina Bašta", deo zemljišta u opštinama u Republici Srpskoj je greškom potopljen, a biće posao i Mešovite komisije da definiše novi model plaćanja naknade. Ova taksa je "na čekanju" još od 1992. godine. Iako postoje velike razlike u stavovima Srbije i Republike Srpske o tome koliko ona treba da iznosi, očekuje se da bi ovaj problem konačno mogao da se reši i da plaćanje naknade počne od sledeće godine.

Naša energetska postrojenja su komplementarna i dopunjuju jedan drugi jer je većina i pravljena kada smo bili jedna zemlja - kaže Rajaković. - Zato meću stručnjacima postoji i tendencija da se napravi jedan dispečerski centar iz kojeg bi se rukovodilo.

Proizvodnja, a i uštede bi bile daleko veće. Na stolu energetskih projekata je i interkonekcija između Bajine Bašte u Srbiji, Pljevalja u Crnoj Gori i Višegrada u Bosni i Hercegovini, za koju je urađena studija izvodljivosti proteklog leta. Srpski deo će koštati oko 48 miliona evra, a naša zemlja očekuje da polovinu dobije iz fondova Evropske unije.

Dalekovod bi trebalo da počne da se gradi 2018. godine - objašnjava Rajaković. - U regionu Jugoistočne Evrope postoje dve glavne tranzitne rute - od istoka ka severozapadu i od istoka ka jugozapadu.Na istoku, Rumunija i Bugarska predstavljaju velike izvoznike električne energije, sa Mađarskom i Hrvatskom na severozapada i Italijom na jugu, koji predstavljaju velike uvoznike. Tu je prilika za nas, da budemo zemlje tranzita i omogućimo stabilnije snadbevanje u regionu.

Uvođenje nove interkonekcije između Srbije, BiH i Crne Gore donosi korist u pogledu izvoza energije od istoka ka jugozapadu.

Autor:  Novosti - M. L. Janković
Ocenite ovaj članak:
(2 glasova)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display