petak, 25. mart 2016.  11:48h
Pročitano 307 puta

Slaviša Pavlović: Jedini strah tada je bio strah od neuspeha

Pisac. Rođen u Ljuboviji, studirao na Višoj turističkoj školi Beogradskog univerziteta. Danima provedenim u Studenjaku, posvetio je jedan od svojih prvih romana "Nema šanse da ne uspem", a u tekstu za rubriku Nedeljnika "A tako je skromno počelo" sumirao utiske.

Ja sam jedva čekao da odem u Beograd na studije. Uvek me je privlačilo sve što je nepoznato, tako da mi je prilagođavanje na studentski način života delovalo kao zabava. Doduše, nije teško navići se na Beograd. Veliki je i lep grad. Sa svim tim dešavanjima, u Beogradu nikad nije dosadno. Čovek se lako navikne na bolje. Jedini strah koji je tad postojao bio je strah od neuspeha zbog kog bismo bili primorani da se vratimo kući. Živeo sam u Studenjaku. U sobi je bilo nemoguće je učiti. Tu su cimeri, uvek dolaze gosti iz susednih soba, tu su bili i ilegalni stanari... Kafu ili čaj obično je kuvao cimer sa najslabijim karakterom. Za mene, jedino pravo mesto za učenje bila je čitaonica. Slobodno vreme je bilo rezervisano za žurke i druženje. Nije mi nedostajao dom. U studentskom domu jednostavno nemate vremena da vam nedostaje kuća. Uvek je tu neko ko će odvući pažnju. Sastavljao sam kraj s krajem. Kao i svi tada. Sećam se da sam jednu noć u diskoteci, zajedno sa cimerom potrošio ceo svoj mesečni džeparac. Sledeće noći potrošili smo i njegov. Bio je neki praznik. Ostali studenti su otišli svojim kućama. Mi nismo imali ni za kartu do kuće, niti smo mogli da pozajmimo od nekog. Studentski restoran nije radio, nije radila pošta, a ni banka. Nismo hteli da stopiramo do kuće. Ta dva dana, skoro da ništa nismo jeli. Što je najgore, on je došao na suludu ideju da odemo na trčanje. Pretpostavka je bila da će nas trčanje izmoriti, pa ćemo više spavati. Kobna odluka. Bila su to dva najteža dana u našem životu. Kao i ostali studenti, tada sam sanjao da uspem u životu. Na koji način i u kojoj oblasti - nisam razmišljao. Mislim da je tokom tih godina, optimizam na najvišem stadijumu u životu. Kao da je u svima nama ukorenjena ona stara - "Kad ima volje ima i načina". Jednostavno, svi gledamo u budućnost kroz ružičaste naočare, bez obzira da li je to realno ili ne. U Studenjaku sam naučio da sve zavisi od tebe. Ukoliko pogrešiš - vratićeš se kući. Naučio sam da se snalazim bez para, ali i sa njima, što je još bitnije.

Autor:  nedeljnik.rs
Ocenite ovaj članak:
(1 Glas)

Dodaj komentar



Saglasan sam sa pravilima komentarisanja navedenim u uslovima korišćenja!
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display