subota, 14. decembar 2019.  11:46h
Pročitano 1259 puta

Počeci ropstva u Americi

Kada su robovi zapravo došli u Ameriku?

   Kada je severnoamerički kontinent kolonizovan od strane Evropljana, ukazana zemlja je bila ogromna, a potreba za radnom snagom je bila velika. Pokušaj indenture nije rešio problem, što je podstaklo plantažere i farmere da potraže nove izvore radne snage. Rešenje je pronađeno u korišćenju afričkih robova. Tako je počela zloglasna atlanska trgovina robljem, koja će doneti bezbroj crnih ljudi na novi kontinent, vremenom  dovodeći do stvaranja novog društvenog i ekonomskog sistema u kom će boja kože odrediti da li će neko živeti kao slobodan čovek ili kao rob. Pošto su to bili Afrikanci, znači crnci, rasni element je bio presudan: robovi su bili crnci afričkog porekla, a njihov   vlasnik je bio belac.

   Većina robova su zarobljeni u ratovima i racijama u Africi i prodato belim trgovcima: dalje, preko Srednjeg prolaza (Middle pasage), poznatom po nehumanim uslovima na brodovima: mali prostor, velika vrućina, loša hrana, umiranje od toplote i sopstvene krvi, prevozili su ih do odredišta, gde su bili prodati onom ko je ponudio najviše. Takmičenje velikih sila u unosnoj trgovini robljem stvorilo je brigu o deset miliona Afrikanaca koji su prevezeni u Novi svet. Svi su oni ubrzo u ovom novom, čudnom svetu, morali da nauče na opstanak koji je zavisio od njihovog gospodara. Sve što je jedan rob tada znao ja da nema povratka.

   Istoričari obično kao početak ropstva u Americi uzimaju avgust 1619. godine, kada je Džon Rolf u svom dnevniku napisao: „ Došao je jedan Holanđanin- trgovac, koji nam je prodao dvadeset crnaca“. Ali, ovi prvi crnci nisu bili robovi u prvom smislu te reči. Oni su bili sluge po ugovoru (indentura). Trebalo je dosta vremena da bi se ubrzao prelazak sa indenture u porobljavanje crnih ljudi.

   Kada je indentura postala manje pouzdan i skuplji izvor radne snage (naročito što je ona značila slobodu posle isteka ugovora), ropstvo je postalo mnogo privlačnije kao investicija. Postavši slobodan, sluga u indenturi je počeo da bude pretnja za imovinsko stanje siromašnih belaca, tako da su oni počeli da oštro postavljaju pitanje svojih prava, ali je ovaj momenat i veoma bitan jer je izrodio jedan od najvažnijih efekata ropstva: siromašni belci su se osećali privilegovanim i uglednim samo zato što je ispod njih bila ogromna robovska masa. Pored toga, robovi nisu bili hrišćani, što je Englezima dalo tradicionalno pravo da porobe jedan nehrišćanski narod. I konačno, buna Natanijela Bejkona, 1676. godine, bila je samo podsećanje za koloniste kolika je opasnost od uvoza velikog broja sluga u indenturi.

   Ono što treba znati je da robovi nisu predstavljali značajnu radnu snagu sve do osamdesetih godina 17. veka. Ser Vilijem Berkli je 1670. godine procenio da od približno 40 000 stanovnika koji su živeli u Virdžiniji samo oko 2 000 čine crni robovi a oko 6 000 bele sluge. Početkom 1700. godine, u britanskoj Americi bilo je 10-20 hiljada robova, u odnosu na ukupno stanovništvo koje je brojalo 275 000, odnosno možda pet posto. Virdžinija, Merilend i Severna Karolina su, svaka za sebe, od 1698. do 1710. godine udvostručile broj robova. Virdžinija je 1775. godine već imala 500 000 stanovnika a Merilend 250 000, pri čemu je otprilike trećina stanovnika bila poreklom iz Afrike. Sa uvoženjem sve većeg broja ljudi iz Afrike, ropstvo je polako stalo na put ka svom razvitku, pa je sve veći broj kolonija, poput Virdžinije, počeo da hrabri belo stanovništvo da je potrebno stvoriti zakone koji će regulisati njihov položaj. Od najranijih dana, Virdžinija je među prvima imala zakone koji regulišu taj položaj, i u nizu tih zakona, od 1639. do 1705. godine, pravni temelj kolonijalnog ropstva je bio uspostavljen. Zato ćemo se osvrnuti na Virdžiniju i  neke od njenih najvažnijih zakona koji su crne ljude doveli do statusa robova.

   Što se tiče crnaca, istorija kontrole oružja u Americi imala je jednu veoma ružnu komponentu: u početku je postojala očigledna predrasuda da ne treba verovati crncima sa vatrenim oružjem, a ta kontrola je zatim služila za održavanje crnaca u ropsom odnosu. Zakon od 1639. godine to i pokazuje: crnci nisu smeli da nose oružje.

   1659. godine, Virdžinija po prvi put priznaje ropstvo, mada još uvek nije bilo jasno definisano, jer su robovi posmatrani kao roba koja se uvozi u koloniju. Ali, Afrikanci su bili osobe i mnogi su se opirali ropstvu, naročito bežanjem. Međutim, to je stvorilo problem. Sve prethodne kazne za bežanje su bile predviđene za bele službenike u indenturi, ne i za robove. 1661. godine je postavljen klin između afričkih robova i belih službenika u indenturi. Stvorena je prva policija koja se bavila robovima a da bi se obeshrabrilo zajedničko bežanje belca i crnca, evropski službenici su morali da služe dodatno vreme za odbeglog roba. Ali, ni posle ovog zakona još uvek nije bilo pravno određeno ko može biti rob a ko ne.

   Veći problem u tom trenutku je bio kako da se klasifikuje rastuće potomstvo belaca i afričke žene. Zakon koji je usledio, imao je dalekosežne posledice za ropstvo, naročito posle ukidanja trgovine robljem u tzv. uzgoju robova (breeding slaves). Velika Britanija je imala veoma struktuiran sistem primogeniture, partus sequitur patrem, po kom su deca nasleđivala oca, čak i kada nisu bila rođena u legitimnom braku. Ali, ako je ovo pravilo važilo i za decu robova, oni bi onda bili rođeni kao slobodni ljudi mešovite rase, što bi stvorilo nove probleme socijane prirode, s obzirom na postojeće zakone. Ali, kada bi se napustio trenutni zakon o nasleđivanju i usvojio rimski, partus sequitur ventrem, gde bi deca nasleđivala majku, ovi problemi bi nestali. Virdžinija je to ozakonila, 1662. godine. Ovaj zakon je imao dve najvažnije posledice. Prvo, on je afričke žene ostavio totalno ugroženim od strane belaca, jer su oni imali slobodan pristup (u seksualnom smislu) svojim robinjama bez ikakvih sankcija. Odnos koji je doveo do trudnoće uvek je smatran sporazumnim, čak i ako je ropkinja sugerisala da je bila silovana. Jer, bilo je zabranjeno da crnci svedoče na sudu. Nije zato ni čudo što su neke robinje, znajući da nose dete koje neće biti slobodno, odlučile da prekinu trudnoću (najčešće su to bili neki narodni lekovi), neke su ubile novorođenče, a neke su, pak, ubile svog gospodara pa su završile na vešalima. Druga posledica ovog zakona je da su robovlasnici bili vlasnici sopstvene dece koja su takođe mogla biti kupljena, prodata, terana na najteži rad, koja je dovela je do posebno sramnog i odvratnog aspekta američkog ropstva a koji će se nastaviti sve do konačnog ukidanja.

   U razjašnjavanju kako religija može da definiše ropstvo naročito veliku zabunu je unelo pominjanje reči „ hrišćanin“. Ovo je možda nagovestilo da hrišćani ne mogu da budu robovi ili je to možda nagovestilo da je nehrišćanski status nekog roba opravdavao njegov položaj. 1667. godine je i to razjašnjeno. Jedan od prvih razloga porobljavanja Afrikanaca je to što oni nisu bili hrišćani. Ali, u isto vreme, trgovina robljem je donela hrišćanstvo Afrikancima: oni su mogli da postanu hrišćani činom krštenja. Iz toga je proizašla dilema da li je bilo ispravno porobiti hrišćane? Dilema je otklonjena zakonom koji je sprečio veru da postane poziv za oslobođenje. Krštenje neće menjati status osobe kao roba.

   Pravo koje je neki robovlasnik imao na život i smrt svog roba samo potvrđuje već očiglednu činjenicu da se rob smatrao imovinom: smrt roba, koja je bila rezultat telesnog kažnjavanja, nije se smatrao krivičnim delom (1669. godina). A kada je 1691. godine donesen prvi zakon u istoriji koji je zabranio brak izeđu rasa a koji je istovremeno sadržao zakonsko ograničenje na oslobađanje robova i prvi put upotrbljena reč „ bela“ kao dodatni način da legalno razdvoji Evropljane od Afrikanaca i Indijanaca, ojačan zakonima iz oktobra 1705. godine, gde je Afrikanac postao nekretnina u pravom smislu te reči, temelj ropstvu je bio udaren.

   Iako je ropstvo, generalno gledajući, stvorilo mnoge ekonomske mogućnosti u Novom svetu i bilo glavna pokretačka snaga u ranom američkom društvu i tako uticalo na naciju kao celinu, politika i ekonomija u odnosu na njega je bila vrlo različita među regionima i među državama. A upravo ono što se duguje ropstvu jesu bile razlike između Severa i Juga.

   Gledajući tri glavna faktora uspostavljanja američkog ropstva: potreba za ogromnom radnom snagom, tarifna politika koja povećava cenu proizvedene robe i poljoprivrednu prirodu južne ekonomije, vidimo i osnovne razlike. Pošto je za plantažni sistem Juga bilo potrban veći broj radnika nego što je lokalno moglo biti obezbeđeno, uvoz robova je obezbedio tu potrebu. Za održavanje robova bili su potrebni određeni troškovi ali ne toliki koliko je bilo potrebno za plaćanje standardne plate, čime je ropstvo na jugu odmah postalo isplatljivija institucija. Važnost druga dva fakora su ležala u poljoprivredi. Prvo, radi izbegavanja plaćanja visokih cena za uvezenu robu, Jug je ostao poljoprivredni. Drugo, ekonomija čitavog Juga je bila baš u njoj. Očigledna razlika je bila ta što su robovi na severu živeli u gradovima, radili u fabrikama i prodavnicama, što se drastično razlikovalo od rada robova na plantažama. Severni deo, postavši više industrijalizovan pod uticajem Engleske, ropstvo nije video kao nešto pozitivno za razvoj nacije i bio je uveren da je slobodan rad bio bolji za zemlju, pa se nije se oslonio na prinudni rad kao deo ekonomskog sistema. S druge strane, ropstvo je postalo srce društva i ekonomije Juga na prelazu u 18. vek i biće tako sve do građanskog rata.

   Uvedeno za potrebe kontrole rada i ekonomije, ropstvo je vrlo brzo evoluiralo i postalo rezultat netrpeljivosti, predrasuda i mržnje. Robovi kao lična iomovina, bez ikakvih prava su to i potvrdili.

                                                                                                             

                                                                                                                                                                                                                                                             Milada Tomić

Napisao: 
Ocenite ovaj članak:
(4 glasova)
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display