ponedeljak, 23. decembar 2019. 20:27

Ustavne promene

U poslednje dve godine u Srbiji traje postupak ustavnih promena, o kojima javnost skoro da uopšte nije informisana, iako je predlog amandmana davno ušao u skupštinsku proceduru. Predložene izmene se odnose na položaj pravosuđa, za našu javnost očigledno ne mnogo bitno pitanje kad o njemu niko ne raspravlja. Ipak značaj pravosuđa za društvo je veliki. Sudije odlučuju o slobodi, imovini, pravima i obavezama građana kao i o zakonitosti rada državnih organa i zbog toga ne bi trebalo da nam bude svejedno ko nam sudi i ko na njega može da utiče. Opšte je prihvaćeno da je Srbiji potrebna reforma pravosuđa, a trenutna reforma se dešava zbog obaveza u okviru poglavlja 23 pregovora o pristupanju EU. Politički uticaj je identifikovan kao glavni problem pravosuđa. On se ostvaruje preko predsednika sudova, koje bira Narodna skupština i preko Visokog saveta sudstva (VSS), koji učestvuje u izboru sudija kao i u disciplinskim postupcima protiv njih. VSS ima 11 članova, 3 po položaju (ministar pravde, predsednik VKS-a i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe), i još 8 članova od kojih su 6 sudije, a 2 istaknuti pravnici (jedan profesor pravnog fakulteta, drugi advokat, sa najmanje 15 god. iskustva u struci). Problem ovog rešenja bio je u tome što svih 11 članova bira Narodna skupština. Slična je situacija i sa tužilaštvom u pogledu zavisnosti tužilaca od Narodne skupštine i načina izbora Državnog veća tužilaca (DVT).

Šta je cilj reformi?

Kao osnovni argument za promenu Ustava u delu pravosuđa predlagač navodi: ”činjenicu da važeći Ustav ostavlja preveliki proctor uticaju zakonodavne i izvršne vlasti na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Ovaj uticaj koji može da dovede do neželjene politizacije pravosuđa ogleda se kroz ustavne odredbe o izboru sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca i kroz odredbe o sastavu Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaca…”. Uz njega dodaje se još nekoliko razloga tehničke prirode.

Ipak, atmosfera u kojoj se promena inicira i vodi javna rasprava oko predloženih rešenja u drugačijem je tonu. Debata je početa opštim napadom na pravosuđe, koje je optuženo za loš rad i samovlašće, a sudije su optužene da, u odsustvu kontrole, “rade šta hoće”. Zbog toga su se predstavnici civilnog društva i deo predstavnika pravosuđa povukli sa javne rasprave.

Učesnici debate su delili stav da je pravosuđu potrebna politička kontrola, bar prilikom izbora sudija. Tako profesor Milan Škulić, nekadašnji član VSS-a, trenutno sudija ustavnog suda izjavljuje: “Narodna skupština nije samo organ koji se poistovećuje s politikom, već je ona svojevrstan glas naroda jer poslanike bira narod. Procedura izbora sudija od strane Narodne skupštine je očiglednija i transparentnija nego izbor samo u nekom uskom pravosudnom telu, između ostalog i zbog toga što se kod nas već dugo sednice Narodne skupštine redovno i direktno prenose na program državne televizije, pa se i raspravlja o kandidatima pred javnošću. Tada je teško da nekome iole razumnom padne napamet da tek tako predloži za sudiju kandidata koji je studirao 15 godina ili je fakultet završio s prosekom jedva preko šest” zaključujući da “zato izbor od strane Skupštine predstavlja još jedan mehanizam za viši stepen realnosti u predlaganju kandidata.”

Ipak, izbor sudija u našoj skupštini ne izgleda ovako idilično. Svedočanstvo o tome sam čuo od jednog poslanika, kako su se jednom prilikom članovi VSS-a naljutili na poslanike, jer ih niko nije slušao dok su predlagali kandidate za sudije, na šta su poslanici odgovorili da im je dosadno da slušaju čitanje liste imena i kratkih biografskih podataka (verovatno i jer se unapred znalo za koga će glasati) i nastavili da ćaskaju međusobno. I “još jedan mehanizam za viši stepen realnosti” se u realnosti sveo na ponašanje na nivou osnovne škole u kojoj niko ne sluša učiteljicu.

Najnoviji primer je još interesantniji, jer je nedopustiv i u osnovnoj školi. Na skorašnjoj sednici prilikom izbora sudija, poslanik Petar Jojić izjavio je da “kada Visoki savet sudstva dođe pred ovu Skupštinu, ima da mu se tresu gaće. On mora poštovati Skupštinu i narodne poslanike koji ih biraju, a ne da dođu sa lažnim izveštajima i neosnovanim izjavama.”. Tu izjavu niko nije osudio, niti na nju reagovao ni u skupštini ni u medijima. Ovo je samo dokaz da naši parlamentarci više ne poštuju ni pravila osnovne pristojnosti prilikom napada na sudstvo.

Predloženo rešenje: i jare i pare

Čini se da su ciljevi predlagača kontradiktorni, ali kad se pogledaju predložena rešenja vidi se da je vlada pokušala da objedini oba cilja tako što će svoje mehanizme političke kontrole uklopiti u zahteve Venecijanske komisije. Prema predloženim amandmanima sporni izbori od straneSkupštine su ukinuti, tako da će sudije i predsednike sudova birati VSS. Takođe i sastav VSS-a je izmenjen, te će od sad VSS činiti 5 sudija koje će birati sudije direktno i 5 istaknutih pravnika koje će birati Narodna skupština. Iz sastava VSSa su izbačeni članovi po položaju, koji su sa pravom optuživani za politički uticaj (posebno ministar, jer se u praksi pokazalo da ostali članovi neće da kontriraju ministru), i ispunjena je kvota venecijanske komisije da u sastavu takvih tela sudije moraju učestvovati sa minimum 50%. Ipak rešenje je neobično iz više razloga. Prvi je broj članova VSS-a koji je paran, i koji dovodi do toga da se može desiti situacija nerešenog glasanja. Neparan broj članova bio bi mnogo racionalnije rešenje ali bi to značilo da bi sudije morale imati više članova od predstavnika narodne skupštine (npr. da se telo sastoji od 11 članova bilo bi 6 sudija i 5 istaknutih pravnika). Drugi razlog u vezi je sa prvim i odnosi se na situaciju podeljenih glasova u kojoj bi odlučivao glas predsednika VSS-a (tzv. Zlatni glas). Treći, predsednik VSS-a bira se isključivo iz redova istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština. Ovo rešenje je veoma čudno jer nepostoji nijedan razlog zbog kog članovi iz redova sudija ne bi mogli da budu predsednici VSS-a. I najzad, četvrti razlog je samo definisanje istaknutog pravnika, za razliku od prethodnog rešenja gde su uslovi za istaknute pravnike bili profesija i staž, trenutni predlog ne sadrži nikakav uslov za istaknutog pravnika, te će istaknuti pravnik postati svako ko ga izglasa Narodna skupština.

Iz ovih rešenja se jasno vidi da su ustavopisci ispoštovali sve formalne zahteve, ali da su i nova rešenja postala još pogodnija za politički uticaj na pravosuđe, obzirom da istaknuti pravnici, sa zlatnim glasom predsednika iz njihovih redova, imaju prevlast nad sudijama (koju po sadašnjem rešenju ipak nemaju). Uz to realno je pretpostaviti da će se u VSS-u birati politički podobni istaknuti pravnici te da ćepolitički uticaj na sudstvo postati još jači.

Za tužilaštvo važi isto što i za sudstvo, s tim da je tu situacija gora, jer je tužilaštvo direktno podređeno Narodnoj skupštini, pa je uticaj politike na tužioce, za razliku od sudstva formalan i direktan.

Predložene promene ustava, dakle, ne dotiču suštinu problema u našem pravosuđu. Uz to lako je uveriti se da priča o političkom disciplinovanju sudija koju predstavnici vlasti predlažu ne stoji, samo ako se pogledaju državni organi koji su podređeni političarima. U tužilaštvu situacija je daleko od sjajne, a u upravi, koja je potpuno podređena političarima, situacija je takva da dobar deo ljudii ne dolazi na posao, dok su nepotizam, bezakonje i loš rad postal uobičajeni. Sudstvo tu ipak odstupa, jer drži neki profesionalni nivo, uz sve primedbe koje mu se mogu uputiti.

Na posletku treba reći da je nezavisno sudstvo najbitniji uslov pravne države. Sudije treba da se bave kontrolom rada političkih grana vlasti i rešavanjem sporova. Prava delatnost podrazumeva suprotstavljen interes političkim organima, a za drugu delatnost politika ne bi trebala da bude zainteresovana. Sudstvo nema ni interes ni veliku mogućnost da ugnjetava građane, te su njegovi ekscesi po pravilu bezazleni, dok političke grane vlasti imaju i interes i mogućnost da tlače ljude, a ako im se još da i kontrola nad sudstvom, njihova moć će biti neograničena.

 

Simo Ilić

Objavljeno u Politika
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display

Najnoviji oglasi