Digitalni rendgen aparat, kupljen od nagrade dobijene od Vlade Švajcarske, pušten je u rad u Domu zdravlja u Ljuboviji. Ova opština novac je dobila kao nagradu u svojevrsnom takmičenju 44 opštine iz cele Srbije, koje je organizovao Švajcarski program „Reforma poreza na imovinu“. Ljubovija je bila među prvih pet opština u ažuriranju baze podataka o nekretninama, i za to dobila nagradu od 100.000 švajcarskih franaka.

„Opština Ljubovija je prva koja je uspela da kompletan projekat završi. Mi smo uplatili sav novac, a čelnici ove opštine, u dogovoru sa građanima, odlučili su da kupe nov rendgen aparat, koji od sada i zvanično mogu da koriste svi građani. Takođe, deo doma zdravlja i renoviran, zbog čega smo mi posebno zadovoljni“, rekao je Aleksander Grunauer, direktor švajcarskog programa „Reforma poreza na imovinu“.

Osim Ljubovije, nagrade su dobili i Mali Zvornik, Apatin, Gornji Milanovac i Bor. Ovih pet lokalnih samouprava podelilo je milion franaka, poklon vlade Švajcarske.

Objavljeno u Zdravlje

Kroz projekat „Udružimo se“ građani Ljubovije dostavili su svoje predloge šta je, po njihovom mišljanju, potrebno da se uradi ili popravi u delu grada u kome žive. Pristiglo je ukupno četiri predloga, od kojih je jedan odbijen jer zemljište nije u vlasništvu opštine Ljubovija. Ostala tri predloga predložilo je ukupno 16 punoletnih građana, koje nemaju dugovanja po osnovu poreza na imovinu. Deo novca koji je potreban za realizaciju projekata opština Ljubovija dobiće kao donaciju vlade Švajcarske, kroz švajcarski program „Reforma poreza na imovinu“.

Građani Ljubovije predložili su adaptaciju doma kulture u Mesnoj zajednici „Uzovnica“, zatim uređenje okruženja, prostora i prilaza kod stambene zgrade u Drinskoj ulici, kao i uređenje parkića u bloku 95 u Azbukovačkoj ulici. Predlog da se postavi teretana na otvorenom u Crnči je odbijen jer opština Ljubovija nije vlasnik zemljišta na kojem bi teretana trebalo da se postavi.

„„Zadovoljni smo kako je protekao ceo proces glasanja u Ljuboviji, i nadamo se da će ovi predlozi dati podstrek i ostalim građanima da kažu svojoj opštini šta im je u njihovim sredinala najpotrebnije. U narednih par meseci očekujemo da i sve ostale opštine raspišu pozive za građane koji žele da predlože šta smatraju da je njihovim lokalnim samoupravama najpotrebnije, Mi smo za to izdvojili ukupan fond od 16,5 miliona dinara“, kaže dr. Branislav Milić, stručnjak na programu švajcarske vlade „Reforma poreza na imovinu“. On još i dodaje da se sufinansiranjem projekata koje građani predlažu želi podstaći i sve ostale punoletne građane da aktivnije učestvuju u predlozima za trošenje novca in investicionog dela budžeta opština.

Dosadašnji plan bio je da se svi projekti završe do kraja ove godine, ali ako bude bilo potrebe, moguća su i manja odlaganja.

Objavljeno u Društvo

Последњих сати одлазеће године, делегација општине Љубовија (председник СО Љубовија Горан Јосиповић,помоћници председника општине Александар Перић и Александар Реновчевић ), посетили су дежурне службе Дома здравља,Станице пограничне полиције,Полицијске станице и Сектора за ванредне ситуације у Љубовији које ће у новогодишњој ноћи бити у стању приправности, како би све прошло у најбољем реду. Уз жеље за добро здравље, породични и професинални успех, али и што мање посла у предстојећој години. Срећна нам свима нова 2020.година!

Objavljeno u Društvo

Ekskurzija druge godine Srednje skole Vuk Karadžić iz Ljubovije

Objavljeno u Zabava
sreda, 18. decembar 2019. 20:52

Talent show u Ljuboviji

U srijedu, 25. decembra sa početkom u 18h, učenici Srednje škole "Vuk Karadžić" iz Ljubovije, organizuju Talent show. Manifestacija će se održati u bioskoskoj sali u Ljuboviji, a osim prikazivanja različitih talenata, koje posjeduju učenici ove škole, veče će imati i humanitarni karakter. Ova akcija je nastavak prikupljanja sredstava za pravljenje novogodišnjih paketića za 150 mališana iz enklava Orahovac i Velika Hoča na Kosovu i Metohiji.

Portal "Ljubovija moj kraj" poziva naše čitaoce da prisustvuju ovom događaju i time uzmu učešće u humanitarnoj akciji.

Objavljeno u Dešavanja
utorak, 17. decembar 2019. 12:27

Izbor sportiste godine 2019 (video)

Snimak jučerašnje dodele nagrada najboljim sportistima Opštine Ljubovija u organizaciji Sportskog saveza Opštine Ljubovija... 

Objavljeno u Sport
utorak, 10. decembar 2019. 20:50

Um na drum - srednja škola (foto galerija)

„UM NA DRUM“ Agencija za bezbednost u saobraćaju Republike Srbije.

Tribina za učenike Srednje škole „Vuk Karadžić“ „BEZBEDNOST MLADIH U SAOBRAĆAJU“.

Objavljeno u Društvo
sreda, 04. decembar 2019. 13:46

Ženski razgovori

Četvrtak, 5. decembar u 19 časova u Sali bioskopa

Pozorišna predstava

„ŽENSKI RAZGOVORI“ /Dušan Radović/

Igraju: Vesna Čipčić, Svetlana Bojković i Milan Caci Mihailović

Cena ulaznice: 200 dinara

Objavljeno u Dešavanja
sreda, 04. decembar 2019. 13:25

Sneg u Ljuboviji - nekada (galerija)

Ovih dana je padao sneg u Ljuboviji. Za razliku od ranijih vremena nije se dugo zadržao u nižim predelima. Niti je doneo velikih uzbuđenja i radosti. A nekada je sneg umeo da zaveje Azbukovicu... Deo te atmosfere možete videti u galeriji.

Objavljeno u Društvo
ponedeljak, 02. decembar 2019. 18:33

,,A mene, vilu od gore, mene je gora rodila"

Sloveni su grupa naroda koja danas naseljava 35% teritorije Evrope i veliki deo Azije. Svojim dolaskom na Balkan sa sobom su doneli svoju veru i običaje. Pouzdano se zna da su slovenski narodi verovali u mnogo bogova, i kasnije, prilikom prihvatanja hrišćanstva, zadržali neka stara verovanja.

 

I Srbi su, kao i ostali slovenski narodi prihvatili hrišćanstvo. Ono sto je sigurno, to je da su zadržali mnogobrojne rituale, praznovanja i običaje iz stare mnogobožačke vere. Isti slucaj je i u Azbukovici. Ovde se nekada verovalo u vampire, vile, drekavce, andjele i mnoga druga mitska bica.

 

Azbukovčani su ljudi puni protivrečnosti i nepoverenja, ali su svuda poznati po gostoprimstvu i spremnosti da i nepoznatom gostu ustupe smeštaj, hranu i piće. I obavezno ćete od njih čuti neku priču vezanu za mitologiju starih Slovena. Te priče su ispričane tako da će vam od njih zastati dah i srce jače i brže zakucati. U tim pričama najčešče se govori o vilama.

 

Ljudi koji su nekada živeli, i koji danas zive u mom selu Grčić, na neki način su voleli vile i rado o njima govorili. "Po predanju, vile se rađaju iz rose, na nekom crvenom cveću kad istovremeno pada kiša i greje sunce, pa se na nebu pojavljuje duga..." Mada mi niko u mom selu nije potvrdio da je nekada video vilu, opisuju ih kao devojke duge crne ili zlatne kose, obučene u duge, prozračne haljine. Okupljaju se na mestima zabranjenim za ljude, najčešće na šumskim izvorima i nepristupančnim predelima. Na mestu gde vile igraju svoje "Vilinsko kolo", ne bi trebalo kročiti, a lako se prepoznaje po krugu u kom je trava ugažena i uvela. Vile nikada ne nanose zlo ljudima, čiste vode ili borave na "vilinskom igralistu".

  Često sam i ja, slušajući razgovore između odraslih, čuo neko priču o vilama. Prva koje se sećam je priča dede Dragoljuba. Pretpostavljam da je reč o vilama zagorkinjama koje žive u pećinama. Ovu priču nisam uspeo da proverim, jer je čovek o kom ona govori, već odavno mrtav. A priča je sledeća:

"Čuvajući stoku u blizini stena koje pripadaju kanjonu reke Trešnjice, taj čovek(neću navoditi njegovo ime), prišao je pećini koja se u steni nalazila. Pošto je bio veoma radoznao, želeo je da istraži šta se u pećini nalazi. Bilo je mračno,  ali je uspeo da vidi veliki broj hodnika. Želeo je da krene jednim od njih, ali je iznenada čuo ženske glasove. Uplašio se i pobegao napolje. Njegova radoznalost mu nije dozvolila da se uplaši, pa se drugi dan ponovo vratio u pećinu. Ponovo je čuo glasove i jedan mu je rekao: "Аko još jednom uđeš, živ nećeš izaći!" Ta pećina postojii danas, ali ljudi se nisu usudili da ponovo u nju ulaze. Kažu da su oko nje udabane staze, ali to mesto je nepristupačno, pa se tamo i ne odlazi."

Postoji i jedna šaljiva priča koja govori o događaju koji se odigrao ne tako davno. Grupa od nekoliko ljudi iz mog sela, vraćala se kasno kući. Stigavši do jednog potoka primetili su nekakvu vatrenu kuglu u delu sela koji nije naseljen. Vatra se pojačavala, pa smanjivala i izgledalo je kao da se kreće. Nisu se toliko uplašili, ali stariji među njima došli su do zaključka da to vile igraju kolo. Tek kroz nekoliko dana sazanla se prava istina o ovom događaju. Dva čoveka koja su kopala kanal kako bi vodu sa jednog izvora "doveli" do kuće, naišli su na leglo stršljenova u jednoj staroj vrbi. Odlučili su da zapale leglo, ne znajući kakvu će pometnju to izazvati. Ova priča se i dalje prepričava uz smeh i međusobne šale.

Sećam se i da su mi dok sam bio mali često govorili: " Ne vileni!" Tada nisam shvatao šta to znači, ali sada znam da to znači biti nemiran, veseo, stalno razigran. Baš takve su, po predanju, i vile, vesele i stalno u pokretu.

 

Sve ređe se u mom selu mogu čuti priče o vilama ili porđenje: " Lepa kao vila". Možda zbog toga što mnogi koji su ih pričali više nisu medju živima, ali i zbog toga što se ljudi u mom selu mnogo manje druže. . Nadam se da će sledeće generacije znati legende o vilama i da neće zaboraviti najlepše narodne priče i pesme.

 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           -Momir Jevtić 

                                                                                                                                                                                                                                                                                                    

 

Objavljeno u Društvo
EUR 0.00 0.00 USD 0.00 0.00 CHF 0.00 0.00 SEK 0.00 0.00

Popularni popusti

Error: No articles to display